БНД јури утајиваче пореза

АНАЛИЗА ВЕСТИ

Терали су лисицу из јазбине, истерали су медведа. Утаја пореза, првобитно повезана са именом шефа Немачке поште Клауса Цумвинкела – према оптужници, сакрио је више од десет милиона евра испред очију фискуса, пребацио новац уз помоћ непрофитабилних фондација на рачуне у иностранству – претворила се у највећу пореску аферу у историји Немачке. Сума разоткривених утаја износи, у међувремену, око 3,4 милијарде евра. Крајња сума би могла да премаши границу од тридесетак милијарди евра.

Хајка на утајиваче пореза – под истрагом се налази око хиљаду имућних Немаца – прети да изазове и међудржавни скандал. Кнежевина Лихтенштајн, рај немачких пореских грешника, разматра дипломатске кораке у знак протеста против, по тамошњем схватању, шпијунаже пословања њених банака преко агената БНД-а.

Шамари Берлину

Влада у Вадуцу тврди, дословце, да су немачки обавештајци годинама крали поверљиве податке из архива банака, односно подстицали њихове такозване хонорарне сараднике на крађу – по налогу владе у Берлину.

У прилог оваквим оптужбама иде чињеница да је одредиште новца, потеклог из великих финансијских скандала у Немачкој, али и у Аустрији, најчешће било Лихтенштајн. То се односи и на аферу илегалног страначког финансирања у коју је била умешана Демохришћанска странка (ЦДУ) под руководством тадашњег канцелара Хелмута Кола. Наводно, Берлин је наложио обавештајној служби да стави под присмотру кнежевске банкаре. Циљ је био, тврде критичари, да се докаже да кнежевске банке толеришу улагаче прљавог новца: „Од владе кнежевине очекивало се да, под притиском, донесе закон о забрани таквих улагања – обавеже банке на сарадњу са немачким фискалним органима”, истиче „Берлинер цајтунг”.

Из берлинске централе за обсервације у иностранству, познатије као Одељење пет, новинарима је, понуђено сензационално откриће: БНД-у је неименовани информант , за хонорар од 4,2 милиона евра, продао хиљаде оригинала и копија докумената о банкарском пословању у Лихтенштајну, до којих је „стицајем околности” дошао.

Ова верзија је изазвала подозрење у Лихтенштајну. Претпоставља се да је информант БНД-а бивши високи службеник једне лихтенштајнске банке, 2003. године осуђен због крађе података. Закључује се, подаци којима располажу БНД и Министарство финансија Немачке илегално су добављени, не могу се третирати као доказни материјал. Са друге стране, (очекивана) уверавања немачких органа да о поменутом крадљивцу података није реч, била је добро дошла да се у Лихтенштајну покрене потрага за другим лоповом.

Потера у два правца

Потера се, тако, креће у два правца. Лихтенштајн тражи „кртицу”, а у Немачкој се приређују рације на пореске утајиваче.

Према извештајима из Немачке, у свим крајевима земље организује се по неколико десетина претрага станова и канцеларија дневно, власништво особа осумњичених за утају пореза. Одговорни за (успех) истраге, апелују, у међувремену, на представнике медија, да се уздрже од извештавања: „Тиме се осујећује успех акције.” Према немачком финансијском закону, наиме, слично је и у Аустрији, осумњичени може да избегне кривичну одговорност, уколико у тренутку суочавања са фискалним истражитељима „спонтано” призна утају. Незаинтересованост немачких фискалних истражних органа да „само” утерају порез, њихова усмереност ка кривичној осуди утајивача, и жестоки протести кнежевине, упућују на битнији циљ разоткривене афере. Кнежевина – у којој 4.700 од 31.000 запослених житеља ради у банкарству, и где приходи из банкарства обезбеђују бруто приход по становнику двоструко већи него у имућној Швајцарској – црпи богатство захваљујући постојању тајних рачуна. Намера Немачке, чини се, јесте затварање те ризнице фискалних гусара –алтернативна финансијска будућност се при том не нуди житељима Лихтенштајна.