Центар града гори, а све мање хлада и на периферији

Београђани не верују ни у временску прогнозу. Овакав закључак већ годинама поткрепљују бројни коментари који са свих страна пљуште по друштвеним мрежама на званичне податке РХМЗ-а о температурама у ове вреле летње дане. Већина њих верује да је температура у Београду одавно прешла 40 подељак, а као доказе нуде податке са својих термометара, од којих су неки измерили и по 50 степени Целзијусових.

„Објавите, бре, праве висине температура! Између 41 и 43 се крећу, загарантовано!”

„У дебелој хладовини јесте 39, а на пријатном сунцу 44, измерила лично у 13.50!” Ово су само неки од коментара, а на прозивке ових „неверних Тома” метеоролог РХМЗ-а Недељко Тодоровић одговара да не оспорава њихове податке, али и истиче да се температура ваздуха мери по одређеним међународним стандардима који већ деценијама важе свуда у свету.

– Метеоролошка кућица са термометром налази се на два метра изнад травнате површине на осунчаном терену, а не у хладу. Сам термометар је у благој сенци кућице и не сме бити директно изложен сунцу, јер би у том случају дошло до загревања материјала од којег је направљен и уместо температуре ваздуха показивао би температуру материјала.

Зато се и дешава да неко пет центиметара изнад асфалта или на лиму измери 50 степени Целзијусових, али то није температура ваздуха – објашњава Тодоровић уз напомену да је јуче у 14 сати на мерној станици на Врачару измерено 35,3 степена.

Говорећи о прогнози за наредни период, напомиње да ће врућине и суша у престоници потрајати све до почетка августа и да неког озбиљнијег освежења нема ни у најави.

– Мали су изгледи за краткотрајне пљускове у Београду. Мање освежење очекује се у понедељак и уторак 27. и 28. јула када максимална температура неће прелазити 30 односно 32 степена – каже Тодоровић додајући да и у време тропских врућина постоји разлика у температури у појединим деловима града, али да је она свега два, три степена. Најтоплији је свакако центар Београда где нема много зеленила, али има превише зграда и бетона, због чега би требало спас потражити на хладнијим местима у шумовитим деловима поред река.

Р. Ћ.

----------------------------------

У урбаним срединама 2,3 степена топлије

Београд као и многи велики градови у свету представља „топлотно острво” где су температуре у урбаним деловима за 2,3 степена више него у приградским насељима, објашњава Ђорђе Ђурић, Метеоролог „Weather2Umbrella”.

– У току дана сав тај бетон упије велику количину топлоте, због чега не стигне ни преко ноћи да се охлади, па је у тим крајевима увек за који степен топлије – објашњава Ђурић.