Centar grada gori, a sve manje hlada i na periferiji

Beograđani ne veruju ni u vremensku prognozu. Ovakav zaključak već godinama potkrepljuju brojni komentari koji sa svih strana pljušte po društvenim mrežama na zvanične podatke RHMZ-a o temperaturama u ove vrele letnje dane. Većina njih veruje da je temperatura u Beogradu odavno prešla 40 podeljak, a kao dokaze nude podatke sa svojih termometara, od kojih su neki izmerili i po 50 stepeni Celzijusovih.

„Objavite, bre, prave visine temperatura! Između 41 i 43 se kreću, zagarantovano!”

„U debeloj hladovini jeste 39, a na prijatnom suncu 44, izmerila lično u 13.50!” Ovo su samo neki od komentara, a na prozivke ovih „nevernih Toma” meteorolog RHMZ-a Nedeljko Todorović odgovara da ne osporava njihove podatke, ali i ističe da se temperatura vazduha meri po određenim međunarodnim standardima koji već decenijama važe svuda u svetu.

– Meteorološka kućica sa termometrom nalazi se na dva metra iznad travnate površine na osunčanom terenu, a ne u hladu. Sam termometar je u blagoj senci kućice i ne sme biti direktno izložen suncu, jer bi u tom slučaju došlo do zagrevanja materijala od kojeg je napravljen i umesto temperature vazduha pokazivao bi temperaturu materijala.

Zato se i dešava da neko pet centimetara iznad asfalta ili na limu izmeri 50 stepeni Celzijusovih, ali to nije temperatura vazduha – objašnjava Todorović uz napomenu da je juče u 14 sati na mernoj stanici na Vračaru izmereno 35,3 stepena.

Govoreći o prognozi za naredni period, napominje da će vrućine i suša u prestonici potrajati sve do početka avgusta i da nekog ozbiljnijeg osveženja nema ni u najavi.

– Mali su izgledi za kratkotrajne pljuskove u Beogradu. Manje osveženje očekuje se u ponedeljak i utorak 27. i 28. jula kada maksimalna temperatura neće prelaziti 30 odnosno 32 stepena – kaže Todorović dodajući da i u vreme tropskih vrućina postoji razlika u temperaturi u pojedinim delovima grada, ali da je ona svega dva, tri stepena. Najtopliji je svakako centar Beograda gde nema mnogo zelenila, ali ima previše zgrada i betona, zbog čega bi trebalo spas potražiti na hladnijim mestima u šumovitim delovima pored reka.

R. Ć.

----------------------------------

U urbanim sredinama 2,3 stepena toplije

Beograd kao i mnogi veliki gradovi u svetu predstavlja „toplotno ostrvo” gde su temperature u urbanim delovima za 2,3 stepena više nego u prigradskim naseljima, objašnjava Đorđe Đurić, Meteorolog „Weather2Umbrella”.

– U toku dana sav taj beton upije veliku količinu toplote, zbog čega ne stigne ni preko noći da se ohladi, pa je u tim krajevima uvek za koji stepen toplije – objašnjava Đurić.