Путнички скакавац у царству орхидејa

Млади истраживачи биолози ових дана у дубинама подручја Слапови Сопотнице открили су ретке биљне и животињске врсте. Успели су да уоче путничког скакавца (Locusta migratoria) који одавно није виђен у Србији. На ливадама са високом травом откривено је неколико територија прдавца (Crex crex), птице селице чијој заштити је у Европи посвећена посебна пажња. Такође, читав крај обилује изузетном разноврсношћу орхидеја са забележених чак 25 различитих врста.

Ова и друга сазнања, од научног и практичног значаја, део су утисака Научноистраживачког кампа „Слапови Сопотнице 2015” који је окупио заљубљенике у природу: 28 студената истраживача чланова НИДСБЕ „Јосиф Панчић”, запослених у служби Споменика природе „Слапови Сопотнице”, чувара волонтера Планинарског клуба „Камена Гора”. Праћење слепих мишева и ситних сисара реализовано је у сарадњи са стручњацима Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” и Природњачког музеја у Београду.

Скакавац који се ретко виђа на нашим подручјима Фотодокументација Камп „Слапови Сопотнице”

Драган Петрић, врхунски алпиниста који је освојио и Монт Еверест и координатор кампа, каже да се радило на попису флоре, фауне и фунгије Споменика природе „Слапови Сопотнице” и његове уже околине. – Иако је ова локација препозната као хидролошки и геоморфолошки споменик природе, ово подручје крије значајан биодиверзитет. Пописан је велики број врста кичмењака (птица, водоземаца, гмизаваца, ситних сисара и слепих мишева), бескичмењака, биљака и гљива. Забележена је готово половина фауне дневних лептира Србије.

Студенти и стручњаци на заједничком задатку

Резултати кампа су и први спискови ноћних лептира, стеница, мрава, скакаваца, зрикаваца, вилинских коњица и других инсеката – напомиње Петрић, додајући да је биолошко праћење осим живог света видљивог голим оком обухватило алге и цијанобактерије у самим слаповима, које формирањем тзв. биофилма доприносе настанку наслага бигра.

Организатори кампа су пријепољски Планинарски клуб „Камена Гора” у сарадњи са Научноистраживачким друштвом студената биологије и екологије (НИДСБЕ) „Јосиф Панчић” из Новог Сада, а финансиран је средствима Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Б. Пејовић