Несаница опасна као пушење

Традиционална српска кухиња, слана и масна, потом пушење, као и седећи начин живота – већ дуго су главни фактори ризика због којих смо неславни рекордери по броју оболелих и умрлих од болести срца и крвних судова у Европи. Уз Русе и Украјинце, већ годинама чврсто се држимо дна листе.

Међутим, несаница, стрес, много попијених слатких напитака, газираних и оних са додатим шећерима, као и низак ниво витамина Де, нови су фактори ризика који су одскора промовисани у научним студијама и на медицинским конгресима. Наши кардиолози већ дуже тврде да је управо изложеност хроничном нервирању главно објашњење зашто у Србији тако велики број грађана има висок крвни притисак, па је за њих практично овај нови фактор – стари знанац. Уосталом, по званичним подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” свака друга одрасла особа или 47,5 одсто становника у Србији пати од високог крвног притиска. Кардиолог, професорка др Весна Стојанов, начелница Центра за хипертензију у Клиничком центру Србије, каже за „Политику” како сва четири поменута нова ризика несумњиво имају веома велики утицај како на срце и висок крвни притисак, тако и на стање здравља уопште.

– Наши људи су стално напети. Луче велике количине кортизола, адреналина, стално су у грчу, долази до спазма крвних судова, и све то подиже крвни притисак– истиче др Стојанов.

Међутим, све је већи проблем и несаница, за коју наша саговорница каже да се, као ни стрес, више не сме „гурати под тепих”

– Када после ношења холтера за мерење вредности крвног притиска током 24 часа код пацијента уочим да, нарочито ноћу, притисак скаче, јасно ми је да га мучи несаница која доводи до нерегулисане и онда опасне хипертензије. Лекар ће направити грешку ако пацијента пропусти да пита какав му је квалитет сна и да ли ноћу има нормалан сан или је будан – напомиње докторка Стојанов.

Она подсећа да када је особа будна аутоматски се луче хормони. Значи, несаница је кардиологу један од веома важних показатеља како да одреди терапију за хипертензију.

– Сличан проблем уочава се код оних пацијената који раде ноћне смене: код њих се у време будности током ноћи дешавају скокови крвног притиска. Ко дуже време или стално ради ноћу, може очекивати озбиљне поремећаје циркадијалног ритма – промене које прате нормалну смену будности током дана и сна током ноћи и висок притисак – упозорава докторка Стојанов.

Многим особама проблем прави само препознавање несанице и када она постаје проблем: да ли када се будимо са првим петловима, или када морамо да бројимо овце не бисмо ли заспали?

– Проблем несанице постоји код оних особа које не могу увече да заспу, али и код оних који се пробуде усред ноћи или веома рано изјутра. То су сва стања код којих се после спавања човек осећа уморним, које често прати и убрзани срчани рад. Човек је исцрпљен, спава му се, али не може да спава! Нормално је да се са годинама смањује дужина сна. Ако се човек ујутру буди одморан, нема несаницу – објашњава докторка.

Према истраживању које је представљено на конгресу америчке Асоцијације за срце, несаница се чак два пута чешће јављала код особа које су доживеле шлог. Што несаница траје дуже у нечијем животу, расте притисак, који угрожава срце и крвне судове. Из искуства знамо колико само једна ноћ неспавања, када се поремети ритам сна, а поготову на овако великим врућинама које трају већ недељама, може да отежа нормално функционисање. Зато је и без најновијих америчких студија лако замислити шта несаница чини на „дуге стазе”.

Колико опасно може да буде свакодневно освежавање разних газираним пићима и заслађеним напицима, научници Колумбија универзитета утврдили су анализирајући 14 студија. Истраживали су шта ова пића чине панкреасу и закључили да за 19 процената повећавају појаву рака панкреаса, као једног од најсмртоноснијих тумора. „Удар шећера” из ових пића доводи до тога да панкреас мора да повећа производњу инсулина, а опасно је када то ради много често.

– Ово и није тако ново откриће: одавно знамо да су напици пуни шећера, разни сокови и газирана пића узроци гојазности, а како расте телесна маса, повећавају се и вредности крвног притиска. Додатна опасност када пијемо заслађена пића јесте то што панкреас стално мора да лучи инсулин и резерве ће се истопити. А то значи улазак у дијабетес – додаје др Стојанов.

Велика финска студија упозорила је да ниске вредности Де витамина доводе до пада отпорности организма и да је 2,6 пута чешће људи са мањком овог витамина који имају упале плућа. Решење за овај проблем је бар једноставно: дневна доза Де витамина добија се већ после 10 до 15 минута боравка на сунцу, три пута недељно. Нажалост, велики број старијих особа уопште не излази из домова, чак ни у кратку шетњу, и отуда се ово и појављује као нови фактор ризика.

Грађани се често подсмевају лекарском савету да се стрес избегава.

– Разумем их, јер то је много лепо речено, али тешко изводљиво. Својим пацијентима саветујем да свакога дана нађу макар пола сата само за себе, да раде нешто што им прија. То може бити шетња, решавање укрштених речи, разговор са неким пријатељем или слушање музике. Уколико овај начин не помогне, онда заиста треба потражити савет психијатра – каже на крају др Стојанов.