Час Европе се завршио

Политика водећих земаља Европске уније према Косову и Метохији утемељена је баш као и оптимизам Жака Поса, тадашњег председавајућег Европске заједнице и министра спољних послова Луксембурга, који је у јуну 1991. изјавио да је стигао „час Европе, а не час Американаца”. То је рекао после састанка с челницима СФРЈ, додавши да „европске владе имају посебну одговорност да делују кад нека криза запрети стабилности Европе”. Сви знамо како се то завршило. За деловање је била спремна само свеже уједињена Немачка, чија је агресивна политика довела до раног признања Словеније и Хрватске, а да основни проблеми у бившој Југославији нису били решени.

Од средине деведесетих прошлог века до данас ЕУ прати политику Вашингтона, што доказује и подршка њених највећих чланица нелегалној независности јужне српске покрајине коју су иницирале Сједињене Државе. Министри држава Уније који помињу „европску перспективу Косова” само заваравају своју јавност и косметске Албанце, одлажући да признају да је „стигао час Американаца, а не Европе”.

Комадањем демократске Србије неке државе Европске уније од јуче су ефективно окончале проширење овог блока на остатак Балкана. Да би ушла у ЕУ, од Србије ће пре или касније бити тражено да призна независност своје покрајине, али ни влада у Приштини неће моћи да рачуна на будућност у ЕУ, иако јој се то обећава. Тој могућности сигурно ће се супротставити Кипар, Шпанија, Румунија – земље које и саме имају проблеме са сепаратистима.

Нема, ипак, разлога да будемо велики песимисти. Место Србије у Унији већ одавно је далека будућност и највише што Београд може да добије јесте трговински споразум с њом. А то и није мало. Права шанса за српску економију је да искористи предност коју би донели споразуми о слободној трговини и са ЕУ и са Русијом.

За будућност Европске уније, међутим, много већи проблем од тога што је поново показала да само прати америчке потезе јесте што је пристала на један нелегални чин, што је и сама нелегално упутила своју мисију у српску покрајину, кршећи Резолуцију 1244 у којој се јасно наводи да је задатак свих међународних снага на Космету да обезбеде суштинску аутономију. И што је пристанком својих водећих држава прихватила насиље као легитимно средство у политичкој борби.

Настала као мировни пројекат – неки кажу највећи у историји – с циљем да се превазиђе ужасно искуство Другог светског рата, Европска унија је сада подржала настанак „државе” засноване на насиљу и масовном етничком чишћењу.

Ко мисли да се то може превазићи, вероватно верује и да ће оне две хиљаде европских полицајаца, судија, тужилаца и цариника моћи да управља Косовом.

Час Европе се завршио.