Мржња према избеглицама у Немачкој

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Свеже затрпана хумка, с крстом на којем је окачен букет цвећа и натпис „непознатој избеглици”, осванула је минулих дана у парку поред Градске библиотеке у Хајделбергу и шокирала бројне житеље овог града на југозападу Немачке. На први мах се сваки пролазник запитао да ли је неко заиста ту сахрањен. Ипак, који трен касније већини је било јасно да је то један од необичних покушаја бораца за људска права да код Немаца подстакну саосећајност са судбинама бројних избеглица које долазе у Европу.

Међутим, чини се као да ситуација иде у потпуно другом смеру, будући да је у првих шест месеци ове године у Немачкој забележено чак 150 подметања пожара и других напада на избегличка склоништа, у односу на укупно 170 напада у току целе прошле године. У земљи која очекује ове године да прими око 450.000 особа које траже азил, ови подаци су узнемирујући, а најсликовитије их описују догађаји минулог викенда.

Група људи, за које се сумња да су неонацисти, подметнула је пожар у склоништу за избеглице у општини Ремхинген, у покрајини Баден-Виртемберг, што се догодило само неколико дана пре него што су непознате особе на истоку земље, у граду Белен близу Лајпцига, пуцале на прозоре тамошњег склоништа. Прошле недеље је у баварском граду Фора празно склониште запаљено, а касније је откривено да су нацистичке свастике биле исцртане на зидовима. Слична подметања пожара и напади углавном на склоништа, која су тек припремљена да у њих буду привремено усељене избеглице, догодили су се у градовима Фрајтак, Мајсен, Треглиц, Росток, Либек, Ешебург, Хојерсверда, Дрезден, Хепберг...

„Срамота ме је због мржње према странцима на улицама Немачке”, рекао је министар правде Хајко Мас, додавши да је осим „ирационалних страхова и насиља” према избеглицама у Немачкој видео и изливе саосећања за проблеме тих људи.

И заиста, у априлском испитивању јавног мњења чак 50 одсто Немаца изјаснило се да би Немачка требало да прими још избеглица. Међутим, политички аналитичари истичу да влада пропушта прилику да делује брзо и одлучно против насиља и при томе на посредан начин охрабрује нападе тако што не чини ништа или даје популистичке коментаре против странаца који злоупотребљавају могућност да траже азил. Пре неколико дана на „Гугловим” мапама се чак појавила мапа која показује свако склониште за избеглице у Немачкој, што је био својеврсни путоказ ултрадесничарима где треба напасти. Реакција власти је изостала.

„Влада нема кохерентну стратегију и поједини политичари, посебно они са деснице, ситуацију чине још гором запаљивим коментарима и акцијама”, каже професор политичких наука др Хајо Функе, са берлинског Слободног универзитета.

Као један од примера таквог популизма, аналитичари наводе изјаве Хорста Зехофера, баварског премијера и првог човека Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), сестринске партије Хришћанско-демократске уније Ангеле Меркел. Он је одлучио да у Баварској уведе посебне центре за избеглице са Балкана, који би били веома близу границе како би могли да буду што брже протерани назад у земље порекла.

„Десничарске популистичке идеје се као пожар шире у ЦСУ и то је веома опасно”, каже професор Функе и додаје да је таласу насиља према странцима 1990, када је у подметнутим пожарима погинуло 186 странаца, претходило „ментално подметање ватре” кроз провокативну антиимигрантску реторику појединих немачких политичара.

На план Баварске да изгради шаторске кампове специјално за балканске тражиоце азила оштро су реаговале социјалдемократе и Зелени, као и бројне организације. Чини се евидентно да Немци јасно разликују избеглице са Блиског истока, које бежећи од ратова траже азил у Немачкој, од избеглица са Балкана које, како их оцењују у Немачкој, беже од сиромаштва, што није основ за добијање азила. Због тога се избеглице са Балкана често описују као људи који само покушавају да се окористе од немачког социјалног система.

Судећи куда води дебата у немачким медијима, сва је прилика да ће Немачка решење за превелики број тражилаца азила са Балкана ускоро решити тако што ће Црна Гора, Албанија и Косово добити статус „земаља сигурног порекла”, као што су их већ добиле Србија, Македонија и Босна и Херцеговина. Овај статус потврђује да у тој земљи нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога да њени грађани поднесу захтев за азил у Немачкој.

У теорији, ако држављанин неке од ових земаља не донесе одмах јасне доказе системске дискриминације, требало би да буде враћен у своју земљу у року од неколико дана. Међутим, њихови захтеви се појединачно проверавају па у пракси то и даље зна да потраје, будући да нема довољно службеника који обрађују захтеве.

С друге стране, опозициона странке Зелени противи се проглашењу Косова и Албаније земљама сигурног порекла и при томе истиче да су „Роми на Балкану етнички дискриминисани”. И минхенски дневни лист „Зидојче цајтунг” истиче да су на западном Балкану „у борби против сиромаштва и мањка перспективе највећи губитници – Роми”.

„Иза збирног назива избеглице с Балкана заправо се крију већином Роми. То показују и бројеви Савезне канцеларије за миграције: у марту ове године у Немачкој је 690 особа из БиХ тражило азил, међу њима 407 Рома. Српски грађани су поднели 2.833 захтева, од тога су 2.525 Роми. Од 1.186 грађана Македоније, 644 су били Роми”, пише лист, наводећи да све ове земље спаја сиромаштво у којем су посебно угрожени Роми те „многи (од њих) једину шансу за бољи живот виде у захтеву за азил негде у западној Европи”.

Званични Берлин, пак, признаје да су Роми у тешком положају, али не тврди да постоји системска дискриминација јер би то значило да мора да прими све Роме који дођу са Балкана.