Филмски пакети са продуцентском машницом

Пула – Према гласовима публике у Арени, са оценом 4,74 убедљиво је још увек први на листи филм „Љубав или смрт“ Даниела Кушана. Видећемо како ће се и да ли ће се ствари променити вечерас после пројекције филма „Бићемо прваци света“ Дарка Бајића, у продукцији београдског „Интермедија нетворка“ и мањинској копродукцији са Хрватском. Интересовање за овај филм је огромно. Вечерас се очекује пуна Арена!

Занимљиво, али кадгод се Кушан у Пули појави са својим филмовима о авантурама маленог детектива Кока, Арена буде пуна, а оцена публике највећа. Дечји филмови у хрватској кинематографији су и даље сасвим брижно негована и изузетно радо гледана категорија. У њу спада и Кушанов веома успешни филмски серијал. Када се у Пули 2011. појавио са филмом „Коко и духови“, рађеним према популарном роману за децу чији је аутор редитељев отац Иван Кушан, све се завршило наградом за најбољи дебитантски филм, наградом публике и „Златним аренама“ за музику и монтажу. Огроман успех доживео је и други филм из серијала – „Загонетни дечак“, а одличан одјек код публике има сада и овај трећи филм „Љубав или смрт“ у који Даниел Кушан осим детективских заплета уводи и теме првих љубави и фудбала. И овог пута је Кушанов филм и продуцентски издашан (продуценткиња Анкица Јурић-Тилић).

 Још једна занимљивост овогодишњих пулских такмичарских дана без сумње је и успех који је код публике доживео дугометражни документарни филм „Потрошени“ Борута Шепаровића, који је са оценом 4,65 за сада други на листи најбољих филмова 62. Пуле према суду публике. Шепаровићев филм је, подсећања ради, био и овогодишњи победник програма „Видици“ на 62. Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма и то због комплексности пројекта „55+“ , који чине убедљива лична сведочанства „отписаних“ људи – оних изнад 55 година што се у постјугословенском капитализму сматрају „потрошеном робом“. За овај филм, сигурна сам, гласао је онај део публике који се у јунацима Шепаровићеве истраживачке приче препознао и идентификовао.

 „Потрошени“ су само један од четири хрватска дугометражна документарна филма који се на 62. Пули такмиче раме уз раме са играним филмовима. Ту су и још два београдска лауреата. Један је филм „ Голи“ Тихе Кларе Гудац који је освојио прегршт награда на 62. БФДКФ-у, као и награду за најбољу режију и то за изузетан спој важне, а скривене историјске теме, дубоке и емотивно снажне интиме уз спајање архивског материјала и потресних исповести жртава на Голом отоку. Други – узбудљиви експериментални документарац „Ракијашки дневник“ Дамира Чучића, који је у Београду, у априлу, освојио чак две награде...

 Четврти документарни филм у овогодишњем званичном такмичењу јесте „Деца транзиције“ Матије Вукшића (продуцент је опет неуморни Ненад Пуховски), који прати одрастање једног дечака и три девојчице уз отварање низа питања, попут: могу ли деца одрастати здраво у хрватском друштву које још увек није закорачило у властиту зрелост (?). Вукшић отрежњујуће запитано урања у окружење које се ствара за будућност, творећи упозоравајући филм са јасним критичким оштрицама...

 Иначе, редитељ и сценариста Матија Вукшић је и један од шест аутора играног омнибуса „Загребачке приче 3“, који још потписују Иван Салај, Перо Орешковић, Влатка Воркапић, Данило Шербеџија и Радослав Јованов Гонзо. Реч је заправо о трећем, по мени и најбољем, омнибус-пројекту којег је под истим називом 2009. зачео продуцент Борис Т. Матић (и Лана Ујдур) са идејом да хрватској јавности скрене пажњу на значај подршке форми кратких играних филмова. Треће „Загребачке приче“ су и најуједначеније, продуцентски најбоље упаковане и утегнуте. Ово је прави филмски пакет са продуцентском машницом.

 Шест кратких филмских прича за овај нови омнибус, одабрано је међу 90 колико их је пристигло на овогодишњи конкурс, а међу члановима комисије који је одлучивао о најбољима био је и наш редитељ и продуцент Срдан Голубовић. Заједничко „ткиво“ „Загребачких прича 3“ овог пута су празници – од 1. до 1. маја, аутори на тему одговарају на различите начине и различитим сензибилитетом (и успехом), а целина функционише на завидном нивоу.

 Лично, највише су ми се допали филмови „Дан отпора“ Ивана Салаја (уводни филм, креативно и духовито мишљен – 1. мај), „Орах“ Данила Шербеџије (лична прича аутора преточена у причу о младићу који је мало знао о својој мајци коју је пронашао мртву у стану – Ускрс) и „Муња“ Радослава Јованова Гонзе (хуманистичко-оптимистичка бајка о украденом бициклу и добром суседу – 1. мај), али ме није равнодушном оставио ни филм „На Три краља“ Влатке Воркапић (слојевита прича о односу ћерке са мајком која ју је у детињству подводила својим „клијентима“ – Три краља). Највише због маестралне хрватске глумице Ксеније Маринковић, (над)моћне и у кратким и у дугим играним формама...

„Загребачке приче 3“ наћи ће се на Фестивалу ауторског филма у Београду.

----------------------------------

Драгојевић у жирију Међународног такмичарског програма

Срђан Драгојевић у Пули

Срђан Драгојевић, наш филмски редитељ, сценариста и продуцент, али и посланик у Народној скупштини, један је од чланова жирија Међународног такмичарског програма 62. Пулског фестивала.

 У овој такмичарској селекцији налазе се и овогодишњи кански лауреати, филмови „Дипан“ Жака Одијара („Златна палма“), „ Јастог“ Јоргоса Лантимоса (Prix du jury), али и српски филм „Поред мене“ Стевана Филиповића који је овде имао светску премијеру.

 Иначе, Срђан Драгојевић је у Пулу стигао из Одесе (Украјина), са филмског фестивала на којем је такође обављао дужност члана жирија.