Уметници бране избеглице

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Расправа о безмало пола милиона избеглица се чији долазак у Немачку очекује ове године из дана у дан постаје све жустрија. Не прође ни дан, а да ултрадесничарске и неонацистичке групе не подметну пожар или нападну неко од склоништа за прихват избеглица. Док полиција засад нема већег успеха у борби против насилника, једна немачка уметничка група одлучила је да узврати ударац, и то у малом источнонемачком граду Фрајталу, који је постао својеврсни синоним за минуле месеце свакодневних антиимигрантских акција ултрадесничара и неонациста. На аутобуским станицама у Фрајталу осванули су билборди на којима су поруке: „Нацисти једу фалафел у тајности”, „Ниједан човек није илегалан”, „Лисица је паметна, али делује глупо. Нациста ради супротно”, „Избеглице, добро дошли”...

С друге стране, немали број људи се не либи да на друштвеним мрежама нападне ову уметничку групу да праве „глупу” провокацију, да манипулишу истином о избегличким породицама, те да је „реалност да су већина њих мушкарци млађи од 25 година”.

Да ова врста активизма у одбрану људских права избеглица може донети и непријатности на друштвеним мрежама, уверио се и један од најпознатијих немачких глумаца и редитеља Тил Швајгер, познат и по улози ловца на нацисте у филму Квентина Тарантина „Проклетници”. Он је покренуо добротворну акцију за помоћ избеглицама, што му је донело десетине антиимигрантских и расистичких коментара на фејсбук профилу.

„Био је шок за мене када сам видео да у Немачкој очигледно има више људи са фашистичким ставовима него што сам мислио”, рекао је Швајгер и истакао да политичари, полиција, правосуђе и познате личности не раде довољно да осујете расизам.

Према његовим речима, све већи број људи износи расистичке и фашистичке ставове јер не трпе никакве последице због таквог понашања.

Националну расправу о имигрантима додатно је потпалила и вест да су азиланти на једном турниру у Саксонији носили дресове са натписом „Воли спорт, мрзи Немачку”, због чега су се они и организатори те утакмице, који припадају једном екстремно левичарском савезу, нашли на мети критика.

Локалне вође десничарске странке „Алтернатива за Немачку” истакли су да „левичарске групе инструментализују азиланте за своју пропаганду”, док је Ралф Лукс, градоначелник Улберздофа, где се одржао турнир, рекао да „онај ко шири мржњу против своје земље или земље домаћина напушта зону мирног суживота”.

Ипак, овај догађај није умањио запрепашћење јавности тиме што је ових дана група младих камењем напала један азилантски дом у Зангерхаузену у покрајини Саксонија-Анхлат, при чему је један од нападача наводно узвикивао „Хајл Хитлер”. 
Полиција тврди да је против нападача, који су и узвикивали пароле мржње према странцима, покренут поступак, али извесно је да број напада драстично расте како на истоку Немачке тако и на западу.

Што се тиче политичара, док се они у Бриселу баве расподелом избеглица које долазе из Африке и са Блиског истока, на домаћем терену су им главна тема искључиво тражиоци азила који долазе са Балкана. Њих оцењују као „бегунце од сиромаштва”, што није довољан основ за добијање азила у Немачкој, због чега засад неуспешно настоје да што више убрзају процедуру провере провере основаности захтева за азил како би их што пре депортовали у земљу порекла.

Највише полемика изазвао је предлог баварског премијера и лидера Хришћанско-социјалне уније Хорста Зехофера да се оформе посебни „прихватни центри за тражиоце азила који долазе са Балкана”. Ови центри би, по Зехоферу, требало да буду близу границе да би избеглице могле брже да буду депортоване.

Његов предлог је, међутим, наишао на осуду не само опозиционих странака већ и председника Централног савета Јевреја у Немакој Јозефа Шустера, који је у разговору за минхенски дневни лист „Зидојче цајтунг” оценио да су Зехоферове изјаве опасне и да Немачка мора да размисли о својој историји када се суочава са људима који беже из својих земаља. Према његовим речима, Немачка би требало да промовише интеграцију имиграната у друштво.

„То почиње у школама. Када се деце имигрантског порекла интегришу у разред и одрастају са локалном децом, по подстиче међусобно разумевање”, истиче Шустер. „Наравно, то није решење које може све да заврши за четири недеље, али је важан корак ка будућности.”