Преговараче у Атини чува 300 полицајаца

Од нашег дописника

Атина – Случај „Варуфакис”, са крађом пореских бројева и личних података грађана како би се после референдума и затварања банака створио паралелни банкарски систем, и даље шокира грчку јавност и има све шансе да заврши пред судом. Група адвоката који нису политичке личности поднела је против бившег министра финансија две тужбе Врховном суду.

У њима се тражи утврђивање чињеничног стања у вези с незаконитим коришћењем личних података, одговорност због прекорачења службених овлашћења и валутних махинација. И посланици опозиције траже истрагу, а сам Варуфакис тврди да није био заговорник идеје изласка из еврозоне нити повратка на драхму. Међутим, наставља са изношењем невероватних детаља, што ствара још већу дилему о томе које су његове стварне намере.

Званично саопштење владе је да је „потпуно јасно из изјава Варуфакиса да није постојао план или стратегија повратка на драхму” и да су се само разматрале могуће последице изласка из еврозоне, што је у једном ТВ интервјуу поменуо и сам Алексис Ципрас.

Очигледно је да Варуфакис никада није премијера Ципраса убедио да му пружи подршку да „план Б”, који се односио на стварање паралелног банкарског система, активира, због чега је и дошло до њиховог разлаза у ноћи после референдума. Лист „Њу стејтсмент”, који је први објавио ексклузивни интервју са Варуфакисом када је напустио функцију, тада је писао да је Варуфакис сматрао да је еврозона била уверена да су њене банке заштићене од банкрота грчких банака и да је сам веровао да има адут у рукама. Био је спреман да, кад ЕЦБ примора грчке банке на затварање, делује једнострано. Лист преноси да је бивши министар финансија месец дана упозоравао премијера да ће ЕЦБ затворити банке како би приморао Грчку на договор. И када се то десило, има је у плану три ствари: да изда дужничке хартије деноминоване у еврима, да преко „кресања” обвезница које је Грчка издала ЕЦБ-у у 2012. смањи дуг земље и да преузме контролу над грчком централном банком од Европске централне банке.

Примера ради, у првим минутима после затварања банака банкомати не раде, али постоји паралелни банкарски систем који омогућује економији да функционише још неко време. Важно је било да и народ буде уверен да влада контролише ситуацију и да има план. Тако је, како пише и атински „Катимерини”, преко сајта пореске службе требало да буде могуће да порески обвезници, коришћењем лозинке, пребацују новац са својих рачуна. То је, по речима Варуфакиса, „требало да остави мало простора у периоду док банке буду затворене због агресивне политике Европске централне банке”. Варуфакис тврди да је систем био заснован на евру, али да је врло лако, према потреби, могао да се пребаци на драхму.

Варуфакис је изјавио да ниједан од тих потеза не би значио „грегзит”, али би послужио као претња. И зато је мислио да ће референдум, који је касније назвао „протраћеном приликом”, Сиризи дати мандат да повуче ове храбре потезе или да их бар најави. У референдумској ноћи победе није добио одобрење и, кад није успео, одлазак је био неминован.

„Те ноћи гласно ’не’ Грка требало је да буде покретачка снага за ’план Б’, а све се завршило условима за нови пакет мера, који је апсолутно немогућ”, рекао је Варуфакис у изјави „Њу стејтсмену”. „Ипак, нисам био сигуран да бисмо могли све то и да изведемо јер управљање колапсом монетарне уније захтева велику стручност, а мислим да ми то немамо и да не можемо без помоћи са стране. Године штедње су пред Грчком, али знам да је Ципрас имао обавезу да се побрине да Грчка не буде пропала држава”, закључио је Варуфакис тада у интервјуу, који поново преносе овдашњи медији.

Све би можда прошло са мање буре у јавности да је Варуфакис обуздао своју потребу да и даље буде у центру пажње. Сународници су већ прихватили његове „грешке у корацима”, које су, на крају, нацију суочиле са новим драстичним мерама штедње. Неке од њих су можда, да је био флексибилнији, и могле да се ублаже. Али јавно признање Варуфакиса да је саставни део плана било хаковање пореских бројева обвезника, поигравање са поверљивим подацима, покренуло је лавину незадовољства, коју ће бити тешко зауставити.

У међувремену, преговори са кредиторима су почели и представнике институција, ЕУ, ММФ-а и ЕЦБ-а, који треба да што пре са грчким преговарачким тимом усагласе све услове за трећи кредитни пакет од 86 милијарди евра, чува 300 полицајаца. Хотел у центру града где тимови раде обезбеђују полицијске снаге на земљи и у ваздуху. Представници институција са разлогом страхују да у грчкој престоници нису добродошли. Има наговештаја да би могли да постављају и неке додатне услове иако би до 18. августа требало да се сва спорна питања усагласе како би Грчка добила прелазни пакет помоћи и платила доспеле дугове. Да све неће ићи лако, потврђује и последња изјава немачког министра Волфганга Шојбела, који наговештава да се Немачкој „не жури”. Наиме, уколико се на преговорима постигне споразум, он би требало да буде одобрен у грчком, али и парламентима неких чланица еврозоне, за шта је потребно време.