Pregovarače u Atini čuva 300 policajaca

Od našeg dopisnika

Atina – Slučaj „Varufakis”, sa krađom poreskih brojeva i ličnih podataka građana kako bi se posle referenduma i zatvaranja banaka stvorio paralelni bankarski sistem, i dalje šokira grčku javnost i ima sve šanse da završi pred sudom. Grupa advokata koji nisu političke ličnosti podnela je protiv bivšeg ministra finansija dve tužbe Vrhovnom sudu.

U njima se traži utvrđivanje činjeničnog stanja u vezi s nezakonitim korišćenjem ličnih podataka, odgovornost zbog prekoračenja službenih ovlašćenja i valutnih mahinacija. I poslanici opozicije traže istragu, a sam Varufakis tvrdi da nije bio zagovornik ideje izlaska iz evrozone niti povratka na drahmu. Međutim, nastavlja sa iznošenjem neverovatnih detalja, što stvara još veću dilemu o tome koje su njegove stvarne namere.

Zvanično saopštenje vlade je da je „potpuno jasno iz izjava Varufakisa da nije postojao plan ili strategija povratka na drahmu” i da su se samo razmatrale moguće posledice izlaska iz evrozone, što je u jednom TV intervjuu pomenuo i sam Aleksis Cipras.

Očigledno je da Varufakis nikada nije premijera Ciprasa ubedio da mu pruži podršku da „plan B”, koji se odnosio na stvaranje paralelnog bankarskog sistema, aktivira, zbog čega je i došlo do njihovog razlaza u noći posle referenduma. List „Nju stejtsment”, koji je prvi objavio ekskluzivni intervju sa Varufakisom kada je napustio funkciju, tada je pisao da je Varufakis smatrao da je evrozona bila uverena da su njene banke zaštićene od bankrota grčkih banaka i da je sam verovao da ima adut u rukama. Bio je spreman da, kad ECB primora grčke banke na zatvaranje, deluje jednostrano. List prenosi da je bivši ministar finansija mesec dana upozoravao premijera da će ECB zatvoriti banke kako bi primorao Grčku na dogovor. I kada se to desilo, ima je u planu tri stvari: da izda dužničke hartije denominovane u evrima, da preko „kresanja” obveznica koje je Grčka izdala ECB-u u 2012. smanji dug zemlje i da preuzme kontrolu nad grčkom centralnom bankom od Evropske centralne banke.

Primera radi, u prvim minutima posle zatvaranja banaka bankomati ne rade, ali postoji paralelni bankarski sistem koji omogućuje ekonomiji da funkcioniše još neko vreme. Važno je bilo da i narod bude uveren da vlada kontroliše situaciju i da ima plan. Tako je, kako piše i atinski „Katimerini”, preko sajta poreske službe trebalo da bude moguće da poreski obveznici, korišćenjem lozinke, prebacuju novac sa svojih računa. To je, po rečima Varufakisa, „trebalo da ostavi malo prostora u periodu dok banke budu zatvorene zbog agresivne politike Evropske centralne banke”. Varufakis tvrdi da je sistem bio zasnovan na evru, ali da je vrlo lako, prema potrebi, mogao da se prebaci na drahmu.

Varufakis je izjavio da nijedan od tih poteza ne bi značio „gregzit”, ali bi poslužio kao pretnja. I zato je mislio da će referendum, koji je kasnije nazvao „protraćenom prilikom”, Sirizi dati mandat da povuče ove hrabre poteze ili da ih bar najavi. U referendumskoj noći pobede nije dobio odobrenje i, kad nije uspeo, odlazak je bio neminovan.

„Te noći glasno ’ne’ Grka trebalo je da bude pokretačka snaga za ’plan B’, a sve se završilo uslovima za novi paket mera, koji je apsolutno nemoguć”, rekao je Varufakis u izjavi „Nju stejtsmenu”. „Ipak, nisam bio siguran da bismo mogli sve to i da izvedemo jer upravljanje kolapsom monetarne unije zahteva veliku stručnost, a mislim da mi to nemamo i da ne možemo bez pomoći sa strane. Godine štednje su pred Grčkom, ali znam da je Cipras imao obavezu da se pobrine da Grčka ne bude propala država”, zaključio je Varufakis tada u intervjuu, koji ponovo prenose ovdašnji mediji.

Sve bi možda prošlo sa manje bure u javnosti da je Varufakis obuzdao svoju potrebu da i dalje bude u centru pažnje. Sunarodnici su već prihvatili njegove „greške u koracima”, koje su, na kraju, naciju suočile sa novim drastičnim merama štednje. Neke od njih su možda, da je bio fleksibilniji, i mogle da se ublaže. Ali javno priznanje Varufakisa da je sastavni deo plana bilo hakovanje poreskih brojeva obveznika, poigravanje sa poverljivim podacima, pokrenulo je lavinu nezadovoljstva, koju će biti teško zaustaviti.

U međuvremenu, pregovori sa kreditorima su počeli i predstavnike institucija, EU, MMF-a i ECB-a, koji treba da što pre sa grčkim pregovaračkim timom usaglase sve uslove za treći kreditni paket od 86 milijardi evra, čuva 300 policajaca. Hotel u centru grada gde timovi rade obezbeđuju policijske snage na zemlji i u vazduhu. Predstavnici institucija sa razlogom strahuju da u grčkoj prestonici nisu dobrodošli. Ima nagoveštaja da bi mogli da postavljaju i neke dodatne uslove iako bi do 18. avgusta trebalo da se sva sporna pitanja usaglase kako bi Grčka dobila prelazni paket pomoći i platila dospele dugove. Da sve neće ići lako, potvrđuje i poslednja izjava nemačkog ministra Volfganga Šojbela, koji nagoveštava da se Nemačkoj „ne žuri”. Naime, ukoliko se na pregovorima postigne sporazum, on bi trebalo da bude odobren u grčkom, ali i parlamentima nekih članica evrozone, za šta je potrebno vreme.