Ципрас говори о новим изборима

Од нашег дописника

Атина – Грчки премијер Алексис Ципрас не крије да му није лако, да је у ових шест месеци на кормилу земље често бивао у ситуацији када није знао како да поступи, да се трудио да народу говори истину, да су начињене грешке и да је раније требало наћи заједнички језик са кредиторима, да су га изневерили блиски сарадници и партијски другови са којима је „седео за истим столом”...

У опширном интервјуу радио-станици Црвено која је сународнике подсетила да је 28. јула премијер напунио 41 годину, Алексис Ципрас је говорио о свим проблемима са којима се суочава, сложеном путу који чека нацију, преговорима са повериоцима који су у Атини и наговештајима нових мера штедње.

Говорио је да Ангела Меркел није држала своја обећања, да је референдум који многи оспоравају био једино решење и да је он лично поносан због победничког „не” које је народ рекао програму поверилаца који су тражили да се „трогодишњи програм спроведе у року од пет месеци”.

„Нисам имао другог избора сем да распишемо референдум. Био је то ризичан потез, шансе да изгубим велике. Био је то пут без повратка јер смо очекивали да кредитори могу да предузму радикалне мере, затворе банке... Такву одлуку сам, практично, донео у Бриселу када је постало јасно да не желе да преговарају и да постављају немогуће услове“, рекао је Ципрас и подвукао да је тражио помоћ и да се консултовао са Оландом и Меркеловом рачунајући да ће моћи да ублаже ситуацију, али да је немачка канцеларка одмах рекла да ће објавити да је то питање избора између евра и драхме. Ципрас каже дају  је убеђивао, да је мислио да су се договорили, али да обећање није одржано.

„Никада нисам лагао свој народ и никада нисам говорио да треба бирати између евра и драхме јер је „не” на референдуму само требало да нам омогући боље преговарачке позиције“, каже Ципрас  и истиче да неће дозволити да ту победу воље народа било ко интерпретира на други начин јер, како каже, „Грци нису хтели да пристану на споразум којим је, према намери поверилаца, у пет месеци требало да се испуне мере из читавог трогодишњег програма”.

У радио-интервјуу грчки премијер је нагласио да је, без обзира на начињене грешке, задовољан оним што је влада успела да оствари и да су непоштени покушаји да се анулира рад који је резултирао доношењем важних закона из тзв. хуманитарне сфере. Када говори о споразуму о трогодишњем пакету помоћи од 86 милијарди евра, грчки премијер не крије да у тих критичних 17 сати преговарања, када је судбина земље висила о концу, често није знао шта да ради.

„Нисам имао срца да одустанем, да попустим, јер сам знао да ће у противном у кратком року банкарски систем доживети колапс, да неће бити ни тих 60 евра дневно“, присећа се Ципрас тог раног јутра преговора када је, како су писали медији, скидао сако и нудио га Меркеловој да му „и то узме”, када је Доналд Туск стајао на вратима и говорио да „неће изаћи из собе док не буде договора”.

„Био сам у дилеми, али сам знао да морам да се вратим са решењем. Свестан сам да је то Пирова победа, али на крају, велика морална победа Грчке и болан финансијски компромис.“

На питање новинара како ће поступити уколико представници институција који су у Атини буду постављали нове услове, премијер Ципрас је рекао да „добро зна шта је потписао на евросамиту”. Осврнуо се и на озбиљан расцеп у редовима левичарске Сиризе која је пре две године имала оснивачки конгрес са циљем да то буде јединствена партија, али да је пракса показала да та кохезија није постигнута и да то питање мора да се реши. По његовим речима, не могу да постоје паралелни центри власти, не могу подељени партијски интереси да се користе у парламенту, да се позива на „поштовање идеолошки принципа. То значи да „они који се не слажу са политиком владе треба место да уступе другима“, нагласио је Ципрас уочи данашњег састанка централног комитета Сиризе на коме ће се одлучити како партија да реши постојеће несугласице.

„Уколико не буде јединства, уколико не буде парламентарне већине неминовно је расписивање избора“, рекао је Ципрас.

О скандалу са Варуфакисом који тресе Грчку, премијер Ципрас није много говорио, уз једну опаску да „само треба претпоставити каква би се катастрофа десила да се план Б догодио“.

У међувремену, суд разматра тужбе које су против Варуфакиса и плана Б упутиле групе грчких адвоката у којима се захтева да се покрене и питање одговорности свих оних који су били саставни део ове, како је називају, „криминалне групе”. Неки од њих на које се Варуфакис позива, као што је „добар друг који је стручњак за компјутерску технологију”, негирају било какву везу са планом да се у земљи формира паралелни банкарски систем уз могућност прелска на драхму и да се, у то име, хакују подаци пореских обвезника.