Петар Матић продаје зграду БИГЗ-а

Петар Матић, власник компаније МПЦ, који је некада водио рововску борбу са Мирославом Мишковићем, власником „Делте”, за превласт на српском тржишту некретнина, наставља да се ослобађа вредних здања која је пре кризе навелико куповао. Сада преговара о продаји БИГЗ-ове зграде у Булевару војводе Мишића 17 и то са аустријском компанијом „Соравија”, првим комшијом који је пре четири месеца на месту Старог парног млина отворио хотел „Радисон блу” и пословну кулу.

Да још нису купили БИГЗ-ову зграду, потврдили су јуче за наш лист у српском представништву аустријске компаније „Соравија”.

– БИГЗ и даље није продат. Преговори су у току са Матићем и другим сувласницима који имају 20 одсто БИГЗ-а – кажу у „Соравији”.

Да је та компанија озбиљан купац који неће тек тако одустати од здања, подигнутог по пројекту архитекте Драгише Брашована, може се закључити и по томе што се у цео процес укључио и градоначелник Синиша Мали. Он је разговарао са Ханом Соравијом, власником „Соравија групе”, о потенцијалном улагању у обнову БИГЗ-овог здања.

– Њихова идеја је да од зграде направе пословни простор. Концепт уређења предвиђа да здање буде и мултифункционални уметнички објекат који ће понудити нове културне садржаје. То би допринело развоју малих и средњих предузећа, предузетника, старт-aп фирми и креативне индустрије – истакао је градоначелник, а јуче пренео Беоинфо.

По којој цени продају зграду коју је Матић пре осам година купио од државе за 310 милиона динара (према тадашњем девизном курсу 3,87 милиона евра), јуче нисмо сазнали у МПЦ-у. Ни прошле године нису хтели да коментаришу сазнања „Политике” да је канадска компанија „Типин корпорејшн” бацила око на БИГЗ, споменик културе и једно од антологијских дела српске модерне архитектуре. Заинтересованост „Типин корпорејшна” за БИГЗ не чуди будући да је њена специјалност куповина и преуређивање старих и вредних објеката у централној и источној Европи. А за улазак на велика врата на српско тржиште није могла да одабере боље здање од некадашње државне штампарије, грађене од 1936. до 1940. године. План те корпорације је био, како су лани тврдили у писаним одговорима „Политици”, да спољашњости Брашовановог здања поврате стари сјај, а ентеријер претворе у модеран простор за уметнике и музичаре. Али нису успели да се договоре око цене са Петром Матићем.

– Планирали смо да уложимо око 30 милиона евра у куповину и обнову БИГЗ-а и то из властитих средстава без помоћи банака. Представници МПЦ-а посетили су наше пројекте у Берлину и Будимпешти и били веома узбуђени око наше визије за БИГЗ, али на крају нисмо успели да се усагласимо око цене – навела је тада „Типин корпорејшн”.

Ако су одустали од БИГЗ-а, руке нису дигли од Београда. После успеха са пројектима у Берлину, Будимпешти и Тбилисију, како су тада казали, „Типин” планира да у наредним годинама уложи 100 милиона евра у нашу престоницу. Главни град Србије, уз украјински Кијев, канадска компанија је препознала као стратешку дестинацију за улагање у будућности.

– Београд је препун предузетника, уметника и иноватора. Планирамо да сарађујемо са тим људима. Желимо да удружимо канадско искуство са локалним знањем и културним сензибилитетом – истакли су у „Типин корпорејшну”.

-------------------------------------------------------

Од графичког џина до неформалног културног центра

У Београдском издавачко-графичком заводу (БИГЗ), некада највећој графичкој кући на Балкану, која је у великим тиражима штампала џепне књиге, издавачка делатност одавно је замрла. Здање преко пута Сајма деценијама је препуштено немару, а у његових 25.000 квадратних метара употребљивог простора (плус 10.000 у ходницима и 5.000 квадрата у стаклу) смештена су складишта, канцеларије, музички студији, атељеи, позориште… Будући да је зграда већ годинама стециште слободних уметника, данас слови за неформални културни центар. Од осам спратова, како незванично сазнајемо, Петар Матић издаје шест.

-------------------------------------------------------

(Фото Д. Јевремовић)

„Царство некретнина” на распродаји

Пре пет година бизнисмен Петар Матић почео је да распродаје своје некретнине у Београду. За девет милиона евра продао је пословну зграду у Булевару Зорана Ђинђића коју је добио куповином фирме „Хипо консултанти”. Потом је „утопио” два плаца површине око два хектара у близини новобеоградског „бувљака”. Као гром из ведра неба одјекнула је вест да је раскинуо уговор о закупу три хектара земљишта на Аутокоманди које је 2008. године покупио испред носа највећем супарнику на тржишту некретнина Мирославу Мишковићу.

Разлоге таквих пословних потеза у МПЦ-у правдали су економском кризом и урбанистичким проблемима. Према најновијим чаршијским причама, Матић је расположен да прода и део шопинг мола „Ушће”.