Срећа у Србији

Не постоји човек који никад није маштао о томе шта би радио ако би добио седмицу на лоту – отплатио би кредит, купио некретнине на Малдивима, поделио паре родбини или их дао у „добротворне сврхе”. Неки би купили фирму у којој раде, а власнике или менаџере прекомандовали на место помоћника возача (нисам ја тај, кунем се, мада неки сумњају у супротно). Дакле, сањарења су разна, али сва се своде на једно – бекство из тешке, неизвесне реалности у нешто што се, изгледа, зове сигурност или удобна будућност. И то сањарење шта радити с милион евра, док на крају месеца пребирате по именику тражећи новог зајмодавца две „црвене”, разлог је популарности лота.

Сада се испоставља да тај исти лото не нуди ништа друго до сањарења. И да главна премија нема никакве везе са срећом. А можда и има везе са срећом, само уколико сте срећник да познајете неког ко би могао да вам набаци главну премију. И све, опет, постане неподношљиво једноставно. Лако је маштати да будеш богат. Тешко је имати срећу. Поготово у Србији.

Можда је појављивање спорног броја на екранима пре него што је извучен само случајност, невероватна коинциденција. Можда се и у водовод стварно убацује материја која изазива целулит код жена. Можда и аветињски трамвај који превози душе упокојених корисника „Бус плуса” тутњи ноћу Београдом. Можда ни Апостоловски уопште није малер за фудбал. Ко зна, све је релативно и све може да се догоди у земљи Србији. Само је, изгледа, немогуће да се на „Државну лутрију Србије” не гледа само као на партијски плен и сигурну кућу за политичаре са посебним (наравно финансијским) потребама.

Није тајна да је за директорку својевремено била постављена Тијана Анђелић, пријатељица тадашњег председника Бориса Тадића, која је многе послове поверавала фирмама повезаним са Тадићевим блиским сарадницима. За време њеног мандата десило се право пословно чудо – фирма која има монопол на многе игре на срећу пословала је са губицима. Није тајна ни да је касније на чело Скупштине лутрије дошао Владимир Ђукановић из СНС-а који је претходно био запослен у ланцу кладионица „Меридијан”, у чему су многи видели сукоб интереса, поготово кад је раскинут ранији сумњиви уговор са имитацијом Спортингбета иза којег је стајала фантомска кипарска фирма маштовитог назива „Шатор лимитед”.

Нису Анђелић и Ђукановић ти због којих се сумња у намештену седмицу, овде је реч о томе да на лутрију не би требало гледати као на партијски плен који може допринети попуњавању страначких или саветничких каса. Јер, све док се на лутрију тако буде гледало, чисто сумњам да ће поверење у лото, али и остале државне игре на срећу, бити враћено. Моје неће сигурно. Чак и ако вечерас извуку бројеве 2, 6, 18, 24, 28, 32, 36.