У попису у БиХ спорно 400.000 грађана

Сарајево – Коначни резултати пописа становништва у БиХ, спроведеног у октобру 2013. године, још нису објављени, а нема ни званичних назнака када би се то уопште могло догодити. Јавности су до сада предочени само прелиминарни резултати о укупном броју становника према којима је у БиХ у време пописа, на који се чекало 22 године и који је коштао више од 20 милиона евра, живело 3.793.358 становника. Према попису извршеном 1991. године БиХ је имала 4.370.000 становника.

Разлог због кога се тако дуго чека на објављивање резултата и који је, према мишљењу многих, читав процес довео у питање, јесте то што три статистичке институције у БиХ не могу да се договоре око јединствене методологије обраде података која би одредила статус резидентног или сталног становника. Проблем су, дакле, они који су пописани а који живе, раде, или се школују ван БиХ, то јест који више од 12 месеци бораве изван земље.

Ставови које у том смислу заступају бошњачка и српска страна дијаметрално су супротни. Бошњаци инсистирају да се статус резидентности изводи искључиво на основу питања од један до седам из  пописнице, што је, према њиховом мишљењу, довољно за одређивање категорије сталног становника. Српска страна на то не пристаје и тражи да се у критеријуме за одређивање категорије сталног становника „мора уврстити и питање 40 које се односи на место рада и школовања лица изван БиХ”.

Ставу Владе РС, то јест Завода  за статистику РС, Бошњаци се противе, виде га „као притисак” и „намеру” да се број резидентних становника смањи, како процењују за око 400.000 и да се „тако БиХ, по броју сталних становника, сведе на ниво од пре пола века”. Тврде да би уврштавање питања 40 „избрисало углавном Бошњаке” и да би их тако у коначници било много мање „него што их стварно има у БиХ”.

Директорка Завода за статистику РС Радмила Чичковић с тим се не слаже и тврди да је несувисла прича о некаквом брисању Бошњака, Срба, или Хрвата.

„То, напросто, није тачно. Не ради се о брисању Бошњака, Срба, или Хрвата, ради се о једном броју пописница у којима постоји незаконитост, с обзиром на то да су људи одговарали да им је место становања у БиХ, а да раде или се школују у некој сасвим другој земљи, која је далеко од БиХ. Дакле, нико не говори о броју или проценту Срба, Бошњака, Хрвата или неких других, али је очигледно да се ради о нелогичности, па због тога људи с таквим одговором не могу бити третирани као стални становници”, навела је Чичковићева за „Политику”.

Завод за статистику РС, наглашава она, не тражи ништа више осим да се поштују Закон о попису, међународне препоруке и пописна методологија која је „за нас, у овом случају, Свето писмо и која је, што је важно нагласити, донесена пре пописа”.

Сафет Софтић, делегат СДА у Дому народа парламента БиХ, проблем види у различитом тумачењу Закона о попису у коме су „неке ствари остале недоречене” и оне су „сада извориште манипулација за разне политике које су укључене у ову причу”.

„Међутим, ово што тражи Република Српска да се из пописа бришу људи који имају пребивалиште у БиХ а студирају на пример у Бечу, нема упориште у закону”, каже он и напомиње да треба поштовати директиве из Европе  јер би „то био излаз из тренутне ситуације”.

Посланик из РС у парламенту БиХ Момчило Новаковић сматра да су сва правила утврђена пре пописа и да су у складу са европским правилима, те да из тих правила проистиче да неко ко је годину дана одсутан из БиХ не може бити пописан.

„Очито је да бошњачка страна настоји вештачки да повећа број становника, иако јој је  јасно да нико ко је дуже од годину дана изван БиХ не може бити третиран као стални становник те земље. Инсистирање Бошњака је апсолутно супротно закону и РС нити може нити треба да прихвати њихово мишљење. Они, једноставно, немају тих 400.000  људи, то је ’надувавање’ броја становника”, рекао је за наш лист Новаковић.

Мишљење демографа је да резултати деценију закаснелог пописа у БиХ, који нису важни само за одређивање укупног броја становника, већ су и основа за креирање економских и социјалних политика, односно  развоја земље у целини, неће тако брзо бити објављени. Њихово мишљење подржавају и аналитичари, с тим што они процењују да има и намерног одуговлачења, јер ће ти резултати у будућности представљати основу и за прерасподелу власти, због чега је политичким елитама важно „којих” ће бити више.

Економиста Мирослав Здравковић недавно је у разговору са „Политику” навео да се необјављивањем података са последњег пописа „намеравају да прикрију праве размере етничког чишћења на одређеним подручјима у БиХ”. Он је навео, између осталог, да су „Срби пред почетак рата живели на 70 одсто територије БиХ”, а да је „поделом БиХ легализовано етничко чишћење Срба са подручја од 10.000 километара квадратних, што је једнако површини Косова и Метохије”. Према подацима до којих је Здравковић дошао, „чиста” насеља налазе се на територији 34 општине у Федерацији БиХ у којима су пре рата живели Срби.