Електронски лек за српско здравство

Често, када се разболимо, не знамо како и где да тражимо себи лек. Лутамо кроз здравствени систем, тражимо одговоре не интернету (од чега се лекари јеже), пречицама стижемо до специјалисте, уздамо се у пријатељства са лекарима, виски и кафу, загубимо налазе, снимке. Све ово требало би ускоро да реши ИЗИС – Интегрисани здравствени информациони систем. Ако све заживи, кликом миша гледаћемо своју крвну слику као и доктор до кога ћемо стизати позивом кол-центра, нећемо морати у амбуланту само да бисмо узели резултате,  знаћемо у којој апотеци има лека који нам је преписан.

Овај систем већ увелико са сарадницима пројектује Мирослав Певац, специјални саветник министра здравља за информациони систем.

– Аксиом да је циљ сваке државе здрава нација ваљда не треба доказивати. Зато је пацијент и његова добробит у центру новог „електронског здравственог система”, у којем уместо књижице постоји електронски здравствени картон, упут, рецепт и још доста тога. Али ова база информација коју градимо има и низ других позитивних последица по сам здравствени систем, лекаре, фармацеуте, па и целу државу. Циљ је боље, уређеније, али и знатно јефтиније лечење – каже Певац.

Држава је за овај посао који треба да нас сврста међу уређене земље издвојила шест милиона евра. Тендер је расписан, али су се неки којима су лукративни послови са рачунарском опремом угрожени,наравно,жалили. Битка за добре послове је сасвим легитимна, али ускоро ћемо видети и да ли ће држава заштитити своје и интересе свих нас који смо пацијенти и ово урадити под најповољнијим условима.

– Ја могу да говорим о информационом систему у здравству који  свима треба да нам омогући бољи третман и лекарима боље услове рада, а о другоме брине држава. Ми можемо и за знатно мање од шест милиона да покренемо систем и то за свега пет месеци од када нам одобре. У здравству већ постоји низ корисничких база, али оне нису повезане. До сада се од кредита, донација улагало, али све на локалном нивоу. Имате системе који раде у домовима здравља, болницама, Агенцији за лекове, која је заиста изврсна,.. Али нико нема увид у све. Oд 159 домова здравља у Србији, 152 имају  своје локалне информационе системе. То је коштало нешто мање од 12 милиона евра. Али, нема веза између тих база, па негде имате мамограф, али не и некога ко са њим зна да рукује, а негде имате радиолога без опреме. Имате вишак немедицинског особља, а недостају вам специјалисти, сестре. Задатак ИЗИС-а је да обједини локалне информационе системе, преузме све податке о лечењу пацијената од њих и да те податке презентира на униформан начин у систему – каже Певац.

Оно што знамо јесте да је Хрватска већ увела овај систем и да је остварила значајне уштеде, а подигла ниво здравствених услуга. То

исто, још успешније урадила је Македонија у којој су листе за чекање  са у просеку 10 месеци сведене на две недеље (ЕКГ, уролог, ортопед). Србија по подацима Светске банке има запослених у здравству као најбогатије скандинавске земље, а тако је и са новчаним издвајањима мерено у процентима бруто друштвеног производа. Истовремено резултати су лоши. По квалитету, онако како нас оцењују из Европе, при дну смо.

– За функционалност система који правимо најважнији је електронски упут. На првом нивоу код лекара опште праксе на три начина моћи ће да се закаже преглед. Прво је слањем СМС поруке са својим матичним бројем и за неколико минута ће стизати повратна порука са заказаним термином прегледа, друго је позивање кол-центра и директан контакт са оператором, а трећи је портал за оне који су технолошки у току. Са овим ће и послодавци бити задовољни јер неће бити непотребног одсуствовања са посла. И лекари опште праксе ће као и специјалисти правити свој календар рада, када су на одмору знаће се ко их мења.

На секундарном нивоу је одлазак код специјалисте. Сем свог знања специјалисти нуде и медицинске уређаје које користе у дијагностици или лечењу. Код лекара опште праксе пацијент ће моћи да бира код ког специјалисте хоће да иде, јер ће његов лекар на екрану имати преглед слободних колега. То је максимално искоришћавање ресурса. Македонци и Хрвати су успели да смање недолазак на специјалистичке прегледе са 29 на 3 одсто. Македонци, рецимо, ако се два пута пацијент не појави на заказаном прегледу трећи наплаћују – објашњава Певац како је систем конципиран и додаје да и поред тога што сада 63 одсто наших грађана користи интернет, систем ће бити потпуно функционалан када бака замоли унука да јој закаже преглед.

Оно што Певац прво наглашава јесте да систем штити интиму и поверљивост податка о пацијенту. Али, аналитичари и Министарство здравља имаће свакога дана увид у то како функционише цео здравствени систем од амбуланти  доболница и клиничких центара. То ће омогућити да се са мање новца свима пружи бољи третман, и медицинском особљу и пацијентима. Ослободиће се средства за нове лекове и уређаје.

– Биће одмах формиран регистар ретких болести и ти пацијенти постају брига државе. Иницијално ће се десет таквих обољења обухватити, али ће се база ширити. Знатно ће се олакшати скрининг пре свега рака дојке, материце и дебелог црева. Знаће се колико дуго неки пацијент лежи у болници, у каквом стању је изашао, колико је кревета и где слободно, Коју терапију је добијао и који је њен ефекат. Заиста ће бити омогућена оптимизација целог система, а изузетно битна ставка је и пружање најновијих података стручном особљу без чега нема толико неопходне сталне едукације у здравству – каже Певац, истичући да је све отворено и ка приватном сектору.

--------------------------------------------------------------

Здравство у бројкама

380 здравствених установа постоји у Србији (амбуланте, болнице, клинике, институти...)

216 основале су локалне самоуправе (домови здравља, клинички центри заводи за биоциде)

129 основала је република, 35 АП Војводина

115.000 запослених (на дан 31.12. 2014)

291 доктор на 100.000 становника (државно здравство са приватним 303)

3 % буџета Србије иде за плате запослених у здравству, што је готово половина свега што издвајамо за лечење

6,5 % бруто друштвеног производа издваја се за здравство, односно 10,6 одсто БДП-а дајемо када се саберу и издвајања грађана. БДП Србије је око 38,5 милијарди долара

(подаци Министарства здравља, Министарства за државну управу и Светске банке)