Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Серије као нова врста уметности

Живимо у времену технолошких иновација које из корена мењају наше друштвене односе и начин живота. Неке од њих су очигледне, попут мобилних телефона или „Фејсбука”. Друге иновације су потпуно невидљиве. Оне промене наш начин живота неприметно, испод радара, и тек када се окренемо иза себе, схватимо да су се десиле. Једна од таквих иновација јесу серије, које су у последњих неколико година неприметно прерасле у нову врсту уметности.

Неко би упитао шта је ту ново, ТВ серије постоје последњих педесет година. Шта је то што их је изменило из корена? Одговор гласи: начин на који их људи гледају. Захваљујући интернету и могућности скидања и гледања комплетних серија одједном, појавила се једна потпуно нова парадигма кинематографије и читав друштвени слој људи који је конзумирају на овај нови начин.

Ова нова генерација људи конзумира комплетне серије на „маратонски” начин, уместо на традиционалан епизодни. И та једна ситница променила је све. У року од неколико година квалитет серија престигао је филмове.

Пре десет година, стандардно питање у мом кругу пријатеља било је: „Имаш ли да ми препоручиш неки добар филм?” Не сећам се више када сам ту реченицу чуо последњи пут. Уместо тога, данас је питање: „Имаш ли препоруку за неку добру серију?” О серијама се прича, о њима се остављају коментари на друштвеним мрежама. Филмови се све више третирају као неке површне ствари за краткотрајну забаву од сат и по. Ако неки филм и доживи да се о њему почне причати на мрежама, та тема врло брзо спласне.

Класично епизодно гледање серија на телевизији симбол је фрустрације. Нова генерација апсолутно не прихвата систем диктатуре телевизијских кућа које наређују људима да морају да буду код куће сваког уторка у двадесет часова и тридесет минута уколико желе да прате одређену серију. Уместо тога, људи ће сачекати да се комплетна серија заврши, затим ће је скинути са интернета и гледати кад год желе, у блоковима по неколико епизода одједном, често у друштву. Мени је то постало толико нормално да се изненадим када чујем да неко и даље прати одређену серију на телевизији.

ТВ индустрија дуго није желела да прихвати ову истину, док су у реалности људи све више прелазили на овакав начин конзумирања, а гледаност на телевизији опадала. Ипак, један геније из Холивуда схватио је куда иде овај свет и први је учинио конкретне кораке да усмери филмску индустрију у 21. век. Он је добитник два Оскара и, по мом мишљењу, најбољи глумац на свету – Кевин Спејси.

За свет филма Кевин Спејси је оно што је био Стив Џобс у технологији – натпросечно интелигентни иноватор који невероватно добро схвата куда иде свет и помера границе сходно томе. Последњих година, Спејси заступа став да су филмови превазиђени и да су серије будућност кинематографије. Он је идејни творац једне од тренутно најпознатијих серија, „Куће од карата”. На његову иницијативу, ово је прва серија у историји филма која је пуштена по принципу „све епизоде одједном” путем интернета. Класичне ТВ куће нису хтеле ни да чују за овакав принцип емитовања, па је цео пројекат финансирала млада интернет компанија „Нетфликс”. Испоставило се да су практично легализовали нову врсту уметности, која је неупоредиво моћнија од филма.

Сада можемо да посматрамо серију као једно континуално уметничко дело које има, на пример, шездесет епизода од по сат времена. Ово омогућава да филмска уметност постане упоредива са огромним романима попут „Ане Карењине”. То време је сасвим довољно да се сви карактери обраде на детаљан начин, да се прође кроз све слојеве њихових личности и да се коначно у филмској уметности може постићи она дубина која је традиционално била могућа само у књижевности. И као што се „Ана Карењина” чита тако што седнете и читате док вас очи не заболе од умора, тако се данас гледају серије. Конкретне епизоде више нису у служби фрустрирајућег механизма чекања из недеље у недељу, смишљеног да би ТВ куће имале већу зараду. Ова уметност је сада ослобођена из ропства ТВ станица и предата људима на слободу.

Уколико још нисте доживели конзумирање серија на овакав начин, препоручујем вам да пробате – промениће вам поглед на филмску уметност заувек, у позитивном смислу. Такође, захваљујући генијалним умовима попут Кевина Спејсија, велики број нових серија може се гледати путем интернета на овакав начин потпуно легално.

Факултет за медије и комуникације 

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.