Споменар о „Гитаријади”

Зајечар – Уникатна књига времешног зајечарског рокера Зорана Алексића Алексе „Зајечарска рапсодија” (у сопственом издању, тешка 1.997 грама) највреднији је споменик зајечарској „Гитаријади” и музичком животу Зајечара у периоду од 1940. до 2010. Угледни правник у пензији, рокер у души, подсећа у књизи да је „Гитаријада”, која је завршена синоћ, наш најстарији рок фестивал посвећен превасходно афирмацији младих бендова и да је одолео многим искушењима. Наравно, захваљујући својевремено и свирци Алексиних „Аполона”, „Оркана”, „Сенки”, „Златних прстију” и многих других младих зајечарских бендова и група из свих бивших југословенских република.

Многи су у минулим деценијама обећавали и вајарско спомен-обележје овој рокерској фешти, која се одавно наметнула и као препознатљиво обележје Зајечара, али једино Алексић није изневерио. Сео је једног дана пре осам година и све преживљено и доживљено преточио у књигу споменар. Он и породица одрекли су се летовања, и то неколико година.

Страствено и правнички професионално и одговорно допунио је своја сећања сећањима суграђана и додао им записе из локалне штампе („Тимока”, пре свега). Писао је и о року и о џезу, о многобројним оркестрима коју су у Зајечару свирали шлагере, блуз, забавну музику... Овековечио је и диско-клубове, емисије Радио Зајечара које су биле посвећене џезу, забавној и рок музици и како су се у све то уклапали зајечарска музичка школа и велики оркестар зајечарског гарнизона. Читљивости и занимљивости књиге доприносе и анегдоте о занимљивим игранкама, најбољим певачима и моделима инструмената и о најлепшим текстовима рок композиција. А центар свих тих збивања била је стара зајечарска кафана „Два брата” са официрском мензом у суседству, у крају пуном деце, у коме је Алексић одрастао.

Аутор књиге Зоран Алексић са вођом групе „Кербер” Гораном Шепом Галетом Фото С. Тодоровић 

Алексић је књигу писао шест година и испричао приче о 42 музичара солиста, 138 џез и рок бендова, шест диско-клубова и три плесна клуба. Поменуо је 2.067 имена, навео 1.765 фуснота. У књизи, у луксузној штампи, Б4 формата, налази се и 930 фотографија, мноштво карикатура, плаката, значајних чланака. И не само то. Стигао је Алексић да сачини и 200 интервјуа који су и снимљени на 90 аудио-касета, да прегледа 3.182 броја тимочког недељника „Тимок”...

– Желео сам да сачиним историју и енциклопедију Зајечара кроз његову музику. Кроз музички живот хронолошки сам приказао и укупан живот Зајечара – каже аутор и додаје да не жали толики труд.

Убеђен је да у својој разиграној „рапсодији” оставља поуздано сведочанство о једном времену и о многим прегаоцима из зајечарске омладинске организације и њиховим сарадницима из РТВ Београд који су у темеље смотре уградили себе, а сви су поменути по имену и презимену.

– Жалим, међутим, што се „Гитаријадом” често и политички манипулише, што поједини политички челници од ње праве саморекламу. На пример, начињена је једна „пригодна” монографија у којој пише да је „Гитаријада” настала 1966. Доказао сам да је прва одржана 1970. Вероватно су аутори и издавачи настојали да себи у „заслугу” додају коју годину више – каже писац.

Алексић жали и што се „Гитаријада” све више удаљава од изворних принципа – да афирмише младе такмичарске бендове, и што се претвара у вашар и тезгу професионалних бендова и што се млади потискују.

Каже и како не може да противречи оним суграђанима који све гласније тврде како локална телевизија несхватљиво „види” и по четири и пет пута више посетилаца на концертима „Гитаријаде” него што их стварно буде. Извесно је да актуелни властодршци те наводне чињенице приписују себи у заслугу, да прикажу како је сада неупоредиво боље него што је било.

Много тога још смета старом рокеру, хроничару „Гитаријаде”. Зашто је улаз на „Гитаријаду” бесплатан, што се у медијима такмичарски млади бендови готово ни не помињу, већ само „мегазвезде”, што организатор „заборави” обавезу да победничком бенду плати снимање албума...

Само под условом да се врати изворним принципима, „Гитаријада” има све услове да израсте у велику међународну манифестацију на којој би се такмичили неафирмисани рок бендови и из свих околних земаља, али и света.

Стојан Тодоровић

-----------------------------------------

Рокери памте

Зоран Алексић припрема нову књигу – само о „Гитаријади”, која би требало да буде издата поводом 50 година ове феште. Обраћа се бендовима из свих крајева бивше Југославије и одушевљава колико су спремни на сарадњу и колико и сада воле Зајечар и „Гитаријаду”. На пример, из Ријеке је у Зајечар од 1981. до 1987. на такмичење дошло осам бендова, а два су се окитила и победничком титулом.

-----------------------------------------

Воз из Суботице

– Највећи полет „Гитаријада” је имала од средине осамдесетих до средине деведесетих година. Тада је из правца Суботице преко Београда до Зајечара саобраћао специјални рокерски воз са више вагона, препун поклоника зајечарске феште. Са сваким такмичарским бендом путовали су и њихови обожаваоци. Нису путовали само због ревијалног наступа „Бијелог дугмета” или „Парног ваљка”, на пример – сећа се хроничар. 

-----------------------------------

„Ги­та­ри­ја­да” од сле­де­ће го­ди­не на­пла­ћу­је ула­зни­це

„Ги­та­ри­ја­да” ће од сле­де­ће го­ди­не би­ти ко­мер­ци­јал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја, а ула­зни­це по сим­бо­лич­ној це­ни би­ће у про­да­ји већ од сеп­тем­бра, на­ја­вио је на ју­че­ра­шњој кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да За­је­ча­ра Са­ша Мир­ко­вић. Он је до­дао да ће сле­де­ћа ју­би­лар­на, 50. „Ги­та­ри­ја­да” би­ти бо­ља од ово­го­ди­шње, да ће тра­ја­ти пет да­на и на­ја­вио кон­цер­те „Пар­ног ваљ­ка”, Влат­ка Сте­фа­нов­ског и Џи­бо­ни­ја ко­ји су на­сту­пи­ли и ове го­ди­не.

Тан­југ