Сиротињска палма

Аспидистра (Aspidistra elatior) изразито собна врста цвећа, пореклом из Кине и Јапана, раширена је по целом свету као лисно декоративна саксијска биљка. Аспидистра добро подноси и најнеповољније услове у просторијама: сув ваздух, дим, прашину, нередовно заливање, полуосветљење, па чак и замрачене делове просторија. Тако скромни захтеви у односу на услове средине и мере гајења допринели су да ова биљка у народу добије назив „сиротињска палма”.

Аспидистра је цветна врста која се гаји због изразито декоративних листова у облику густог бокора. Нема развијено надземно стабло, док је подземно у облику задебљалог ризома. Из подземног стабла развијају се дугачки листови копљасто-елиптичног облика, сјајни, кожасти, тамнозелене боје. Листови чине бујну розету, па одрасла биљка има изглед жбуна висине од 40 до 80 сантиметара. Ова висина одговара дужини листова који чине бокор. Цветови ове биљке су неугледни, бледозелени, скоро неприметно леже на самој површини земље.

Аспидистра се размножава лако и једноставно, дељењем бокора, па може да се препоручи свим љубитељима који тек почињу да се баве гајењем собног цвећа, јер успех сигурно неће изостати.

Најпогодније време за размножавање аспидистре је пролеће или почетак лета. Одраслу биљку треба извадити из саксије и пажљиво очистити од земље. Затим оштрим ножем изделити тако да сваки део има два-три листа и одговарајући подземни део корена са жилицама. Овако издвојене делове засадити у саксије.

Ова врста добро успева у сваком земљишту, али јој највише одговара смеша баштенске земље, добро прегорелог стајског ђубрива и песка у односу 1:1:0,5. Иначе, аспидистра се гаји без тешкоћа. Потребно је редовно заливати биљку, водећи рачуна о томе да је за њу боље да буде с мање влаге у земљишту него да је има сувише. У односу на светлост нема посебних захтева, па се може држати на свим местима у стану. Да би биљка лепше и свежије изгледала, препоручује се чишћење и прање листове. Уз смањено заливање (сваких осам до 10 дана) лако презимљава у просторијама које се не загревају. Дешава се, најчешће због превелике влаге у земљишту, да листови ове биљке ивицом или на врху пожуте. Оштећени листови лако се цепају и крзају, па биљка губи декоративан изглед. Такве делове треба маказама сасећи, при чему мора да се пази да се очува природни облик листа. Аспидистру треба пресадити у веће саксије и нову земљу у пролеће сваке 2-3 године, када је најбоље обавити и размножавање дељењем бокора.

Као собно цвеће може се видети још један облик аспидистре и то шарених листова (зелено-бело-жућкасти). При гајењу оваквих облика треба знати да они захтевају места у просторијама са више светлости и земљиште сиромашније хранљивим материјама (са мање прегорелог стајског ђубрета). У супротном шаренило листова се губи, постају зелени.