Sirotinjska palma

Aspidistra (Aspidistra elatior) izrazito sobna vrsta cveća, poreklom iz Kine i Japana, raširena je po celom svetu kao lisno dekorativna saksijska biljka. Aspidistra dobro podnosi i najnepovoljnije uslove u prostorijama: suv vazduh, dim, prašinu, neredovno zalivanje, poluosvetljenje, pa čak i zamračene delove prostorija. Tako skromni zahtevi u odnosu na uslove sredine i mere gajenja doprineli su da ova biljka u narodu dobije naziv „sirotinjska palma”.

Aspidistra je cvetna vrsta koja se gaji zbog izrazito dekorativnih listova u obliku gustog bokora. Nema razvijeno nadzemno stablo, dok je podzemno u obliku zadebljalog rizoma. Iz podzemnog stabla razvijaju se dugački listovi kopljasto-eliptičnog oblika, sjajni, kožasti, tamnozelene boje. Listovi čine bujnu rozetu, pa odrasla biljka ima izgled žbuna visine od 40 do 80 santimetara. Ova visina odgovara dužini listova koji čine bokor. Cvetovi ove biljke su neugledni, bledozeleni, skoro neprimetno leže na samoj površini zemlje.

Aspidistra se razmnožava lako i jednostavno, deljenjem bokora, pa može da se preporuči svim ljubiteljima koji tek počinju da se bave gajenjem sobnog cveća, jer uspeh sigurno neće izostati.

Najpogodnije vreme za razmnožavanje aspidistre je proleće ili početak leta. Odraslu biljku treba izvaditi iz saksije i pažljivo očistiti od zemlje. Zatim oštrim nožem izdeliti tako da svaki deo ima dva-tri lista i odgovarajući podzemni deo korena sa žilicama. Ovako izdvojene delove zasaditi u saksije.

Ova vrsta dobro uspeva u svakom zemljištu, ali joj najviše odgovara smeša baštenske zemlje, dobro pregorelog stajskog đubriva i peska u odnosu 1:1:0,5. Inače, aspidistra se gaji bez teškoća. Potrebno je redovno zalivati biljku, vodeći računa o tome da je za nju bolje da bude s manje vlage u zemljištu nego da je ima suviše. U odnosu na svetlost nema posebnih zahteva, pa se može držati na svim mestima u stanu. Da bi biljka lepše i svežije izgledala, preporučuje se čišćenje i pranje listove. Uz smanjeno zalivanje (svakih osam do 10 dana) lako prezimljava u prostorijama koje se ne zagrevaju. Dešava se, najčešće zbog prevelike vlage u zemljištu, da listovi ove biljke ivicom ili na vrhu požute. Oštećeni listovi lako se cepaju i krzaju, pa biljka gubi dekorativan izgled. Takve delove treba makazama saseći, pri čemu mora da se pazi da se očuva prirodni oblik lista. Aspidistru treba presaditi u veće saksije i novu zemlju u proleće svake 2-3 godine, kada je najbolje obaviti i razmnožavanje deljenjem bokora.

Kao sobno cveće može se videti još jedan oblik aspidistre i to šarenih listova (zeleno-belo-žućkasti). Pri gajenju ovakvih oblika treba znati da oni zahtevaju mesta u prostorijama sa više svetlosti i zemljište siromašnije hranljivim materijama (sa manje pregorelog stajskog đubreta). U suprotnom šarenilo listova se gubi, postaju zeleni.