Како уложити новац од отпремнине

Списак оних грађана који ће до краја године остати без посла у државним службама и предузећима прелази 20.000. Сви они ће добити отпремнине 200 евра по години стажа, али за године проведене само код последњег послодавца. Ма колики тај износ био, ово је велики шок и тежак тренутак за сваку породицу која у овако тешкој економској ситуацији остаје без једног месечног примања. Свесни да на тржишту рада нема много места и да ће мали број наћи посао у приватном сектору, већини не преостаје ништа друго него да што рационалније искористе новац који су добили за одлазак из државне службе. Суме нису велике, али нису ни безначајне, посебно ако се уложи паметно, било да је реч о појединцу било о удруживању и покретању заједничког бизниса. Најбоље би могли да прођу они који живе у унутрашњости Србије и који имају своју земљу на селу, јер у пољопривреди за рецимо пет хиљада евра може да се макар започне озбиљан посао, а и ова грана је перспективна и брзо може да се обрне новац. Најтеже је службеницима, професорима, медицинским радницима, за које нема потражње на тржишту рада, јер ипак би требало бити свестан да покретање сопственог бизниса који сви препоручују, а држава стимулише кроз субвенције, прате велике дажбине које могу добру пословну идеју да претворе у финансијски крах. Ризика сигурно има, јер реч је о грађанима који су ипак годинама имали сигурну плату и свој предузетнички дух нису развијали, међутим то не значи да су унапред осуђени на пропаст – треба покушати. 

Најгора опција је да новац који сада добију на гомили искористе за реновирање стана, куповину беле технике, половног аутомобила или враћање старих дугова. Неће много зарадити чак ни ако им новац буде лежао у банци, јер су просечне камате на штедњу тек један одсто. Једино ако одлуче да купе муниципалне (општинске) обвезнице које све више емитују локалне самоуправе могу да рачунају на камату од шест одсто. Ни берза није сигурна, нарочито ако се не разумеју или немају некога да их посаветује, а у Националну запошљавање могу да се понадају они који имају квалификације за рад у прехрамбеној индустрији, ИТ сектору, фармацији и професори енглеског језика.  

„Политика” је истраживала где све може да се уложи новац од отпремнина и колико кошта покретање сопственог бизниса.

Маријана Авакумовић, Јелица Антељ

-------------------------------------------------------------

Мала продавница мешовите робе 

(потребно око 9000 евра)

• изнајмљивање простора 

– 200 до 500 евра

• реновирање најмање 500 евра

• рафови око 1000 евра

• расхладна витрина од 600 евра

(фрижи дери за пиће и млечне 

производе обично се добијају 

бесплатно на коришћење)

• каса 250 евра

• вага око 150 евра

• роба око 6.000 евра     

-------------------------------------------------------------

Најризичније – улагање у акције

Ненад Гујаничић из Вајс брокера каже да сунајмање ризичне државне хартије од вредности које у последњој години бележе пад приноса услед обиља капитала на светским тржиштима. Тако годишњи записи у еврима носе принос испод два одсто, док истоветне динарске хартије носе бруто зараду незнатно преко шест процената. Дужничке хартије с дужом рочношћу носе веће приносе те тако петогодишње динарске државне обвезнице носе принос од преко десет одсто, док су петогодишње обвезнице у еврима тренутно са зарадом испод пет одсто. 

– Све популарније муниципалне обвезнице индексиране у еврима носе принос од шест одсто годишње. Њих емитују локалне самоуправе. Најризичније је улагање у акције. Гујаничић саветује грађанима да се држе, највећих домаћих компанија, као што су Нафтна индустрија Србије, „Металац”, „Алфа плам” итд.

А. Т.

-------------------------------------------------------------

Пекара 

(потребно око 17.000 евра)

• опрема око 14.000 евра

• изнајмљивање простора

од 50 квадрата 500 евра 

• репроматеријал 1.500 евра 

• бруто зараде за два запослена 1.000 евра  

*У овом случају можете да послујете под франшизом, постоје разне опције – од куповине франшизе па до договора са већ познатим ланцем пекара које нуде да опреме цео простор, па да се ради на проценат од сваког продатог пецива, ово се показало као неисплативо у малим срединама јер често не остаје довољно новца којим морате да покријете зараде запослених, трошкове књиговође и рентирања простора.

-------------------------------------------------------------

Сигурно улагање – у пољопривреду

(Фото Д. Јевремовић)

– Једина извесна делатност у којој грађани могу да уложе средства и буду сигурни јесте пољопривреда. Наравно, важно је и за који део пољопривреде се одлучују. С обзиром на то да је реч о малим улагачима, битно је да имају у виду да не „ставе сва јаја у исту корпу”, односно да се не одлучују само за једну производњу, него најмање две културе. Оне могу бити и у истој групи, повртарству, на пример, али да буде другачија структура – каже за „Политику” проф. др Миладин Шеварлић.

Профитабилност се, сматра он, разликује по областима, због чега је важно добро размислити у који део пољопривреде неко жели да улаже. Било би добро да се мали произвођачи удружују, јер то подразумева смањење трошкова, на пример, репроматеријала на коме на име већих набавки може да се уштеди и до 20 одсто.

На питање како, на пример, у Београду да се неко бави пољопривредом, с обзиром на услове и земљиште, Шеварлић каже да у београдским општинама по периферији има много малих парцела за изнајмљивање које не занимају велике произвођаче. 

– И на пола хектара да гаје цвеће, чак и њивско (ван пластеника), може бити профитабилно – каже наш саговорник.

Он напомиње да грађани који немају искуство у пољопривреди средства могу да уложе са неким ко је већ у производњи и да са том финансијском инјекцијом направе профит. То је и прилика да се волонтира на неком газдинству и да се посао брзо научи.

– Много је важно удруживање мањих парцела, јер на тај начин посао може да се уозбиљи и врло добро заради – каже нас саговорник.

------------------------------------

Где уложити новац

1. малине, купине, боровнице, јагоде, шумске јагоде

2. поврће на отвореном

3. житарице: кукуруз, пшеница, раж, кукуруз кокичар

4. производња прасића, коза и оваца, живине (товни пилићи, ћурке, гуске, патке...), украсне живине, куниће, паунови, понији

5. сакупљање шумских плодова и биља

6. поврће у мањем пластенику: салата, љуте папричице, аутохтоне сорте парадајза.

-------------------------------------------------------------

Фризерски салон 

(потребно најмање 5.000 евра)

(Фото sxc.hu)

• изнајмљивање простора 

200–600 евра

• две фризерске столице 1.000 евра

• шампоњера око 300 евра

• два огледала око 170 евра

• сто и фотеље око 300 евра

• два фена око 160 евра 

• за шампоне, фарбе и остале препарате треба издвојити око 1.000 евра 

*Потражња за фризерским салонима ће, према оцени Уније послодаваца Србије, увек бити велика, али је проблем у Србији сива економија, јер има јако пуно фризера који раде по кућама и становима у сивој зони и оних који су завршили неке кратке курсеве и тако постали фризери. Због тога су и цене ових услуга због велике нелојалне конкуренције изузетно ниске.

-------------------------------------------------------------

Мало предузеће

(Фото sxc.hu)

Улагања за мало предузеће које запошљава петоро људи зависе од делатности којим се то предузеће бави као и од средине у којој се налази. У предузећа која се баве софтвер инжењерством, веб-дизајном, израдом апликација, прављењем игрица, селидбама, таксирањем, молерским радовима, чувањем старих и деце, прављењем и склапањем намештаја не мора пуно новца да се улаже. У Унији послодаваца Србије упозоравају да привредни услови тренутно нису у функцији стимулације отварања нових предузећа и радних места, јер Уредба о паушалном опорезивању прописује да се порез повећава за 10 одсто за сваког новозапосленог. Поред тога, порески систем је такав да су стопе пореза за предузетнике односно оне који обезбеђују нова радна места више у односу на пореске стопе запослених, а и од 300 евра које зараде морају 120 да дају држави. 

– Реформа пореског система неопходна је и због тога што су износи разних накнада и пореза исти за оне који тек започињу бизнис као за оне који су у бизнису већ дуги низ година. Ово је лоше јер онај који покреће бизнис, сав свој новац улаже у њега, а почиње да остварује профит тек за две или пет година. Управо је овај период (првих пет година) најкритичнији за опстанак па је због тога неопходно у овим годинама омогућити одређене олакшице у виду мањег оптерећења зарада, мањих такса и накнада које наплаћују локалне самоуправе.

-------------------------------------------------------------

Држави највише

Трошак за регистрацију било које фирме у АПР износи од 3.000 до 5.000 динара. 

Да бисте, на пример, водили фризерски салон годишње морате да обезбедите 171.489 динара на име пореза на имовину, за грејање, смеће, водовод и канализацију. На то треба додати око 180.000 динара за порезе и доприносе за једног запосленог. Исти трошкови онога ко отвори пекару коштаће за годину дана 947.561 динар, али без новца неопходног за плате.