Мршаве године

Премијер Вучић не одустаје од свог наума – да најмање плаћеним пензионерима и запосленима у јавним службама (школство, здравство, полиција, војска...) већ најесен повећа примања. Колико? Мало више него симболично. Шта то значи? Нико не зна. Вероватно ни сам премијер. Док, ваљда, не види како ће му стајати финансије почетком ове јесени. Овој повишици нада се више од два милиона људи – 1,7 милиона пензионера и око 360.000 запослених у јавном сектору. А то није симболичан број људи у укупном гласачком телу од око шест милиона душа.

И као у свакој лицитацији једни изађоше са проценом да је то „више него симболично” најмање четири одсто. Потврде те прогнозе нема. Понајмање из владе. Други, опет, сматрају да је толики проценат чиста симболика у односу на оно што је законом о кресању плата и пензија јесенас узето. Проценат од четири одсто је, по њима, намерно истурен да би се ослушнуло реаговање оних којима је та порука намењена – пензионерима и запосленима у државним службама, којима се премијер онолико захваљује на лојалности, стрпљењу и подршци. Лепа реч годи, али ако је пропрати и који динар више на рачуну задовољство може да буде веће.С друге стране, Фискални савет, до чијег мишљења и сам премијер Вучић јако држи, без пардона рече – рано је за било какве повишице и одустајање од договорене фискалне консолидације у наредне три године. За пола ове године постигнуто је доста на сређивању јавних финансија, али то још ни изблиза не значи да се Србија сврстала међу земље које троше онолико колико стварају. Напротив. Од нас су по буџетском дефициту „горе” само Црна Гора, Хрватска, Албанија, Словенија и Македонија.

Фискални савет процењује да ће наш овогодишњи минус у каси бити око 3,5, а по неким прорачунима и 4,5 одсто БДП. Колико је то? Сваки проценат БДП је, а то је све оно што створимо за годину дана, око 300 милиона евра. Дакле, ми још трошимо најмање милијарду евра и више него што имамо. Задужујемо се. Ове године ћемо само за камате живота на вересију дати бар милијарду евра. По прорачуну Фискалног савета ми морамо дефицит буџета да сведемо не свега један процент БДП, не би ли се одвикли од живота бољег него радом заслужујемо.

И коначно – трећи у премијеровом вишемесечном обећавању повишице видеше више него сигуран знак ванредних избора. Када? Већ у децембру. Око Светог Николе. Премијер, међутим, хладно рече да избора сасвим сигурно неће бити.

Mисија ММФ-а у Београд стиже дан после Преображења (19. август), а без икакве сумње процењиваће и то да ли премијерова обећања имају довољно основа за ревидирање споразума о фискалној консолидацији, по коме нам нас чекају најмање још бар две мршаве године.