О броју испитних рокова одлучиваће студенти

Скупштина Србије прошлог петка усвојила је измене три образовна закона: о уџбеницима, високом образовању и основама система образовања и васпитања. Највећа прашина у јавности дигла се око Закона о уџбеницима и дела који се тиче пензионисања просветних радника, а у сенци су остале две важне измене које се тичу студената.

Оно што је суштина јесте да ће убудуће факултети, а не просветне власти одређивати број испитних рокова, чиме се изашло у сусрет захтевима студената који су сваке јесени кретали у протестне шетњеи блокаде факултета.

До сада су законом била прописана четири испитна рока, с тим што се последњи завршава најкасније до 10. октобра.

У мају, представници Студентске конференције универзитета Србије и министар просвете, коначно су постигли договор да се закон измени: да број испитних рокова одређују факултети самостално. Иако је ова иницијатива потекла од самих академаца, а просветне власти уз помоћ посланика владајуће већине је преточили у параграфе, током расправе у скупштини било је и оних који су сматрали да ће ова решења само увећати хаос у високом образовању и да ће на крају „самовољу” факултета опет платити – студенти.

Александра Јерков (ДС) се плаши да ће универзитети злоупотребити, како је рекла, ову невероватну слободу која им је дата, а која по природи ствари мора да буде у надлежности Министарства просвете:

– Шта мислите, колико ће високошколских установа, рецимо, да би привукло студенте рећи да они имају сваки месец испитне рокове? Па ће се онда испоставити да су само четири испитна рока редовна, а за осталих осам ће се плаћати многоструко виша цена. На који начин ће то омогућити мобилност наших студената у оквиру Србије, да не причам о другим факултетима? Шта сада то значи –да ће неко са једног факултета, где је имао један испитни рок, прећи на универзитет који има 17 испитних рокова?

Др Јанко Веселиновић (Преокрет) сматра да овде може да дође до апсурда – да буде више испитних рокова него дана у години. Јована Јовановић (ДС) такође страхује да сада може доћи до великих злоупотреба и каже да је много боље решење било да се законски одреди барем минималан број испитних рокова.

Већина посланика, међутим, подржала је идеју студената. За проф. др Марка Атлагића (СНС), ово је једна од најреволуционарнијих ствари у последњих 20 година у подручју високог образовања:

–То је оно што очекују не само наши студенти, него и професори који су предани своме раду, који воле просвету, који воле студенте, који воле ефикасност, који воле да наши студенти што боље и што брже заврше студије. Поставља се противпитање – шта ми имамо против тога да студенти изађу на испит сваког месеца? Коме то иде у прилог? Ако им дамо сваког месеца испитни рок, па ваљда ће пре завршити школовање.

Др Љубица Мрдаковић Тодоровић (СНС) слично види измене закона:

– Свака високошколска установа има своје специфичности које се односе на обим градива које се учи, али и на начин полагања испита. Нема лаких и тешких факултета, мора да се учи, али морају се имати у виду и различитости у наставним принципима, у начину извођења практичне наставе, у броју студената који похађају одређени факултет... Није исто и није свеједно да ли се вежбеизводе у лабораторији, рецимо у анатомској сали код нас на медицини, да ли је за полагање неког испита потребно одрадити стручну праксу или само седети у амфитеатру и слушати предавање.

По њеном мишљењу, одлука о враћању ингеренција факултетима за одређивање броја испитних роковајош је један доказ афирмације аутономије универзитета и сваке високошколске установе појединачно, „јер аутономија је у суштини право на утврђивање правила студирања”.