O broju ispitnih rokova odlučivaće studenti

Skupština Srbije prošlog petka usvojila je izmene tri obrazovna zakona: o udžbenicima, visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Najveća prašina u javnosti digla se oko Zakona o udžbenicima i dela koji se tiče penzionisanja prosvetnih radnika, a u senci su ostale dve važne izmene koje se tiču studenata.

Ono što je suština jeste da će ubuduće fakulteti, a ne prosvetne vlasti određivati broj ispitnih rokova, čime se izašlo u susret zahtevima studenata koji su svake jeseni kretali u protestne šetnjei blokade fakulteta.

Do sada su zakonom bila propisana četiri ispitna roka, s tim što se poslednji završava najkasnije do 10. oktobra.

U maju, predstavnici Studentske konferencije univerziteta Srbije i ministar prosvete, konačno su postigli dogovor da se zakon izmeni: da broj ispitnih rokova određuju fakulteti samostalno. Iako je ova inicijativa potekla od samih akademaca, a prosvetne vlasti uz pomoć poslanika vladajuće većine je pretočili u paragrafe, tokom rasprave u skupštini bilo je i onih koji su smatrali da će ova rešenja samo uvećati haos u visokom obrazovanju i da će na kraju „samovolju” fakulteta opet platiti – studenti.

Aleksandra Jerkov (DS) se plaši da će univerziteti zloupotrebiti, kako je rekla, ovu neverovatnu slobodu koja im je data, a koja po prirodi stvari mora da bude u nadležnosti Ministarstva prosvete:

– Šta mislite, koliko će visokoškolskih ustanova, recimo, da bi privuklo studente reći da oni imaju svaki mesec ispitne rokove? Pa će se onda ispostaviti da su samo četiri ispitna roka redovna, a za ostalih osam će se plaćati mnogostruko viša cena. Na koji način će to omogućiti mobilnost naših studenata u okviru Srbije, da ne pričam o drugim fakultetima? Šta sada to znači –da će neko sa jednog fakulteta, gde je imao jedan ispitni rok, preći na univerzitet koji ima 17 ispitnih rokova?

Dr Janko Veselinović (Preokret) smatra da ovde može da dođe do apsurda – da bude više ispitnih rokova nego dana u godini. Jovana Jovanović (DS) takođe strahuje da sada može doći do velikih zloupotreba i kaže da je mnogo bolje rešenje bilo da se zakonski odredi barem minimalan broj ispitnih rokova.

Većina poslanika, međutim, podržala je ideju studenata. Za prof. dr Marka Atlagića (SNS), ovo je jedna od najrevolucionarnijih stvari u poslednjih 20 godina u području visokog obrazovanja:

–To je ono što očekuju ne samo naši studenti, nego i profesori koji su predani svome radu, koji vole prosvetu, koji vole studente, koji vole efikasnost, koji vole da naši studenti što bolje i što brže završe studije. Postavlja se protivpitanje – šta mi imamo protiv toga da studenti izađu na ispit svakog meseca? Kome to ide u prilog? Ako im damo svakog meseca ispitni rok, pa valjda će pre završiti školovanje.

Dr Ljubica Mrdaković Todorović (SNS) slično vidi izmene zakona:

– Svaka visokoškolska ustanova ima svoje specifičnosti koje se odnose na obim gradiva koje se uči, ali i na način polaganja ispita. Nema lakih i teških fakulteta, mora da se uči, ali moraju se imati u vidu i različitosti u nastavnim principima, u načinu izvođenja praktične nastave, u broju studenata koji pohađaju određeni fakultet... Nije isto i nije svejedno da li se vežbeizvode u laboratoriji, recimo u anatomskoj sali kod nas na medicini, da li je za polaganje nekog ispita potrebno odraditi stručnu praksu ili samo sedeti u amfiteatru i slušati predavanje.

Po njenom mišljenju, odluka o vraćanju ingerencija fakultetima za određivanje broja ispitnih rokovajoš je jedan dokaz afirmacije autonomije univerziteta i svake visokoškolske ustanove pojedinačno, „jer autonomija je u suštini pravo na utvrđivanje pravila studiranja”.