Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тајне Светог Стефана

Тајне Светог Стефана
Свети Стефан: унутра се гради, а споља треба да остане све како је и било (Фотодокументација „Политике”)

Свети Стефан – Град-хотел Свети Стефан, који је лане закључан пошто га је преузела сингапурска компанија „Аман ризортс”, мења свој ентеријер. У току су радови који треба да виле и апартмане некадашњег рибарског градића, који је педесетих година претворен у јединствено летовалиште, преуреде по светским стандардима. Споља, пак, треба да остане све како је и било.

Иако постоје чврста обећања да ће се градитељи строго придржавати договореног, постоји бојазан да би могло доћи и до неких интервенција споља које би нарушиле амбијент.

Пре него што је 1960. године постао град-хотел, Свети Стефан и најпривлачније место за одмор не само на јужној јадранској обали, имао је четири цркве. Једне од њих поодавно нема, а о томе се веома мало зна.

– Почела је реконструкција Светог Стефана, која ће, извесно је, потрајати. То је разлог више да, упозорим оне који изводе радове да случајно не дирају у светиње које се тамо налазе. Али и да објасним како је то једна црква „нестала” приликом реконструкције некадашњег рибарског острва у град-хотел, каже јеромонах Димитрије Лакић, игуман најстаријег паштровског манастира Прасквица који се налази изнад елитног летовалишта.

Он истиче да су на острву, саграђене четири цркве. Најстарија посвећена св. архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој полуострво добија име. Највећа црква, удаљена свега метар од ове посвећене светом Стефану, грађена је 1885. и посвећена је преносу моштију овог свеца (15. август). Иконе на иконостасу је радио 1906. познати сликар Марко Крстов Греговић из Петровца. Трећа је скромних димензија и налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем. Живописана је 1693. године, а данас су остали делови живописа Успенија пресвете Богородице, изнад улазних врата.

Друга црква по старости, посвећена Рождеству пресвете Богородице, саграђена је у 15. веку. Године 1937. на молбу краљице Марије Карађорђевић преименована је у храм Светог Александра Невског. Освећење преименоване цркве извршио је тадашњи парох, касније протојереј-ставрофор Павић Радоњић. Дуборез и иконе радила је позната новосадска сликарска школа.

– Рушење те цркве је започето 10. августа 1959. године, прича јеромонах Лакић. – Тадашњи настојник манастира Прасквице игуман Борис Кажанегра рушење пријављује Народном одбору у Будви. Добио је одговор да је Завод за заштиту споменика културе у Црној Гори дао пристанак, нажалост, да се може олтарски део цркве порушити и направити тераса! Игуман Кажанегра је утврдио на лицу места да се ради о рушењу целе цркве.

Правном заступнику Анђелини Радуловић је Завод за Заштиту споменика културе речено „да црква треба да буде сачувана каква је била у прошлости, а да је дозвољено рушење само новодозиданог дела”. Из Комисије за верска питања у ондашњем Титограду, речено је да „црква треба да се задовољи одштетом у новцу и да не тражи рестаурацију”.

Део иконостаса из порушене цркве пренет је у малу цркву Светог архиђакона Стефана, а остатак се налази у манастиру Прасквица.

Друштво Паштровића „Банкада” које чува традицију древног племена још раније је упозорило Завод за заштиту споменика културе да прати радове и осујети сваки покушај да се мења спољни изглед свих објеката на Светом Стефану. Ту, пре свега, спадају преостале три цркве.

-----------------------------------------------------------

Идеја сликара

Градић Свети Стефан је претворен у супер модерно летовалиште на идеју великих сликара Петра Лубарде и Мила Милуновића. Они су првобитно сматрали да ту треба да се оснује сликарска колонија. Идеју је подржао и допунио Едвард Кардељ, а прихватила ју је тадашња црногорска влада. Реконструкција, углавном ентеријера, рађена је пуних десет године и 13. јула 1960. град-хотел је примио прве госте.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.