Шта су општине добиле од НАЛЕД-а?

Осим општина и градова, који су на рачун Националне алијансе за локални развој (НАЛЕД) уплатили више од 110 милиона динара, како је објавио јуче наш лист, у овој организацији чланарину плаћа 110 фирми и 20 организација цивилног друштва.

Као што смо јуче већ писали, 90 градова и општина тренутно су чланови НАЛЕД-а. Годишњи износ чланарине креће се од 750 евра, за неразвијене општине, до 2.200 евра, колико плаћају градови. Најнижи износ који плаћају привредници јесте 500 евра, а овај износ расте упоредо са растом броја запослених.

Будући да су интереси привредника и локалних самоуправа често супротстављени, питали смо Виолету Јовановић, извршну директорку НАЛЕД-а, да ли успевају да помире ове две стране. Наша саговорница нам је објаснила да је у питању захтевна улога, али да представници ове организације увек покушавају да пронађу одржива решења која ће одговарати свим преговарачким странама.

Да у стварности није баш тако, сведочи за наш лист Саша Пауновић, председник општине Параћин.

Параћин је 2012. иступио из чланства у НАЛЕДУ-у управо због процене, како је изјавио Пауновић, да је ова организација окренута „заступању интереса крупног капитала”. Наш саговорник такође сматра да је сертификат о постојању повољне пословне климе, који је 2009. године подржало Министарство економије и регионалног развоја с Млађаном Динкићем на челу, привукао многе општине да се учлане у НАЛЕД.

– Ова организација требало би да повезује предузећа и локалне самоуправе и да у свакој општини предложи мере за побољшање привредне климе. Током 2012, када је почела кампања за укидање парафискалних намета, НАЛЕД је водио агресивну кампању за права привредника, при том оштро критикујући рад општина. Закључили смо да су превагнули на страну привреде, која располаже с много више новца и одлучили да иступимо из чланства – објашњава председник општине Параћин, који је 2009. године за свој рад добио награду „Реформатор године” коју додељује НАЛЕД. Саша Пауновић је у два мандата, од 2009. године до 2013, обављао функцију председника Сталне конференције градова и општина.

Он је објаснио да се послови Сталне конференције, која би требало да се бори за права и унапређење општина, само у мањем делу преклапају јер овај савез делује на много ширем плану него НАЛЕД.

Пауновић ипак није могао да нам одговори на питање да ли је због добијања сертификата општине са повољним пословним окружењем, који је од НАЛЕД-а добило тридесетак општина, барем један привредник покренуо посао у одређеном крају.

Према подацима Управе за трезор, Параћин је у 2011. и 2012. на рачун НАЛЕД-а уплатио око 670.000 динара.

Зајечар, Шабац и Чачак, такође су (2011. и 2012. године) НАЛЕД-у уплаћивали, само у једном наврату, по 600.000 динара.

Готово исто толико новца, тачније 675. 000 динара, како каже Трезор, НАЛЕД-у је уплатио Сомбор 2012. године за промоцију ове вароши на аеродрому „Никола Тесла”. Иако смо му упутили питања путем имејла, како нас је замолио, градоначелник Саша Тодоровић није разрешио наше дилеме у вези са тим какве је користи Сомбор имао од аеродромске промоције. Ускратио нам је и објашњења о евентуалном привредном напретку који је ова општина остварила од  2008. до 2015. године, колико траје њихово чланство у НАЛЕД-у. Као што смо јуче објавили, Сомбор је општина која је овој организацији уплатила највише новца, тачније 3,2 милиона динара.    

За нијансу речитији од Тодоровића био је Горан Весић, градски менаџер Београда. „Нажалост, не знам ништа о тој теми. Предлажем вам да се обратите служби за односе са јавношћу како би вам одредиле адекватног саговорника”, гласио је СМС одговор на наше питање о сарадњи градске власти са НАЛЕД-ом.

Наша престоница је у априлу ове године на рачун НАЛЕД-а пребацила 1,5 милион динара, према подацима Министарства финансија, а осталих 1,2 милиона динара издвојено је из градског буџета у последње четири године. На сајту ове организације стоји је да је у априлу ове године организован самит престоница у сарадњи са Скупштином града Београда, па можемо претпоставити да је милион и по динара који су у априлу уплаћени на рачун НАЛЕД-а утрошени у те сврхе.

Остало је нејасно како је могуће да градски менаџер не зна ништа о организацији која промовише локалне самоуправе и добија буџетски новац становника престонице. Осим града Београда, међу члановима НАЛЕД-а налази се шест градских општина: Земун, Палилула, Звездара, Нови Београд, Врачар и Раковица. Сви они плаћају чланарину. Ту су и приградске општине Младеновац и Лазаревац, а Стари град је 2014. године уплатио овој организацији 278.000 динара.

Један од адута НАЛЕД-а представљају моћни привредници у пословном делу чланства, које чини 110 фирми. У одборима овог удружења налазе се представници „Кока-коле”, „Бамбија”, „Горења”, „Асека”, „Месер техногаса”, Владимир Чупић, председник АИК банке, и Топлица Спасојевић, директор ИТМ групе. Градоначелници и председници општина такође су заступљени у управном одбору НАЛЕД-а. Тренутно, чланови овог тела су: Милан Вучевић, градоначелник Новог Сада, Владан Васић, председник општине Пирот, и Бранислав Недимовић, градоначелник Сремске Митровице. У управном одбору некада је седео садашњи министар одбране Братислав Гашић, док је био први човек Крушевца.

Актуелни председник УО НАЛЕД-а је Владан Атанасијевић, директор интеграционих система „Asseco see”. Управо на рачун фирме „Asseco see”, која се бави модерним технологијама, од 2011. до 2015. Пореска управа уплатила је више од пола милијарде динара, а баш је НАЛЕД био међу главним промоторима увођења електронских пореских пријава.  

НАЛЕД је осмислио такозвану сиву књигу у коју бележи примедбе привредника на прописе који им отежавају пословање и препоруке за превазилажење проблема. Списак закона који су успели да промене, како каже Виолета Јовановић, извршна директорка, поприлично је дугачак, а издвојила је Закон о планирању и градњи и поједностављено добијање грађевинске дозволе. Како незванично сазнајемо, залагали су се за измену Закона о јавно-приватним партнерствима и за изградњу ветропаркова. Колико им је изградња ветропаркова битна, говори чињеница да је Ана Брнабић, потпредседница УО НАЛЕД-а, директорка предузећа „Континентал винд Србија”, које се бави градњом објеката за производњу електричне енергије.

Када се сагледају сви подаци до којих је „Политика” дошла, било би значајно сазнати колико је закона промењено иницијативом ове организације, али тако да од промена имају корист сви. Пре свих држава и грађани Србије, а потом мали и велики привредници.

Будући да је Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а, нагласила како за свој рад одговарају својим члановима, било би лепо одговорити и пореским обавезницима (који пуне буџете локалних самоуправа) у које сврхе су утрошена њихова средства. 

Колико је радних места отворено на територији неке општине за коју је оцењено да има повољно пословну климу? Колико је привредника дошло у одређену општину и да ли су успели барем мало да унапреде тај део Србије. 

Имају право да приходују, али не и да се богате

Трагајући за одговором на питање како је могуће да НАЛЕД, који је регистрован као удружење, остварује годишњи приход од милион евра, питали смо Канцеларију за сарадњу са цивилним друштвом Владе Србије да ли невладине организације имају право да зарађују. Објашњено нам је да удружења могу да обављају привредну или другу делатност којом се стиче добит, али да ту делатност морају регистровати у Агенцији за привредне регистре. НАЛЕД је, према подацима АПР-а, регистровао привредну делатност „консултантске активности у вези са пословањем”. Ипак, објашњавају представници канцеларије, делатност коју обављају мора бити мањег обима, тачније мора се обављати у обиму потребном за остварење циљева удружења.

Такође, Закон о удружењима прописује да удружење нема право да остварену делатност расподељује оснивачима, члановима, директорима, запосленима нити са њима повезаним лицима.

 За ручак са министром 5.000 динара

НАЛЕД организује градоначелницима и представницима локалних самоуправа састанке и радне ручкове са министрима. Многи од њих носе исту партијску књижицу, па није сасвим логично постојање посредника који организује сусрет или обезбеђује подршку државе за решавање проблема у одређеној општини.

Било како било, већина тих ручкова се плаћа из буџета локалних самоуправа. Тако је у октобру 2012. године, према подацима Трезора, општина Бачка Паланка уплатила на рачун НАЛЕД-а 5.000 динара за радни ручак, а иста сума је наредног месеца уплаћена из Ковина, Прокупља, Пожеге, Ариља, Новог Сада, Шапца, АП Војводине...