Šta su opštine dobile od NALED-a?

Osim opština i gradova, koji su na račun Nacionalne alijanse za lokalni razvoj (NALED) uplatili više od 110 miliona dinara, kako je objavio juče naš list, u ovoj organizaciji članarinu plaća 110 firmi i 20 organizacija civilnog društva.

Kao što smo juče već pisali, 90 gradova i opština trenutno su članovi NALED-a. Godišnji iznos članarine kreće se od 750 evra, za nerazvijene opštine, do 2.200 evra, koliko plaćaju gradovi. Najniži iznos koji plaćaju privrednici jeste 500 evra, a ovaj iznos raste uporedo sa rastom broja zaposlenih.

Budući da su interesi privrednika i lokalnih samouprava često suprotstavljeni, pitali smo Violetu Jovanović, izvršnu direktorku NALED-a, da li uspevaju da pomire ove dve strane. Naša sagovornica nam je objasnila da je u pitanju zahtevna uloga, ali da predstavnici ove organizacije uvek pokušavaju da pronađu održiva rešenja koja će odgovarati svim pregovaračkim stranama.

Da u stvarnosti nije baš tako, svedoči za naš list Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin.

Paraćin je 2012. istupio iz članstva u NALEDU-u upravo zbog procene, kako je izjavio Paunović, da je ova organizacija okrenuta „zastupanju interesa krupnog kapitala”. Naš sagovornik takođe smatra da je sertifikat o postojanju povoljne poslovne klime, koji je 2009. godine podržalo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja s Mlađanom Dinkićem na čelu, privukao mnoge opštine da se učlane u NALED.

– Ova organizacija trebalo bi da povezuje preduzeća i lokalne samouprave i da u svakoj opštini predloži mere za poboljšanje privredne klime. Tokom 2012, kada je počela kampanja za ukidanje parafiskalnih nameta, NALED je vodio agresivnu kampanju za prava privrednika, pri tom oštro kritikujući rad opština. Zaključili smo da su prevagnuli na stranu privrede, koja raspolaže s mnogo više novca i odlučili da istupimo iz članstva – objašnjava predsednik opštine Paraćin, koji je 2009. godine za svoj rad dobio nagradu „Reformator godine” koju dodeljuje NALED. Saša Paunović je u dva mandata, od 2009. godine do 2013, obavljao funkciju predsednika Stalne konferencije gradova i opština.

On je objasnio da se poslovi Stalne konferencije, koja bi trebalo da se bori za prava i unapređenje opština, samo u manjem delu preklapaju jer ovaj savez deluje na mnogo širem planu nego NALED.

Paunović ipak nije mogao da nam odgovori na pitanje da li je zbog dobijanja sertifikata opštine sa povoljnim poslovnim okruženjem, koji je od NALED-a dobilo tridesetak opština, barem jedan privrednik pokrenuo posao u određenom kraju.

Prema podacima Uprave za trezor, Paraćin je u 2011. i 2012. na račun NALED-a uplatio oko 670.000 dinara.

Zaječar, Šabac i Čačak, takođe su (2011. i 2012. godine) NALED-u uplaćivali, samo u jednom navratu, po 600.000 dinara.

Gotovo isto toliko novca, tačnije 675. 000 dinara, kako kaže Trezor, NALED-u je uplatio Sombor 2012. godine za promociju ove varoši na aerodromu „Nikola Tesla”. Iako smo mu uputili pitanja putem imejla, kako nas je zamolio, gradonačelnik Saša Todorović nije razrešio naše dileme u vezi sa tim kakve je koristi Sombor imao od aerodromske promocije. Uskratio nam je i objašnjenja o eventualnom privrednom napretku koji je ova opština ostvarila od  2008. do 2015. godine, koliko traje njihovo članstvo u NALED-u. Kao što smo juče objavili, Sombor je opština koja je ovoj organizaciji uplatila najviše novca, tačnije 3,2 miliona dinara.    

Za nijansu rečitiji od Todorovića bio je Goran Vesić, gradski menadžer Beograda. „Nažalost, ne znam ništa o toj temi. Predlažem vam da se obratite službi za odnose sa javnošću kako bi vam odredile adekvatnog sagovornika”, glasio je SMS odgovor na naše pitanje o saradnji gradske vlasti sa NALED-om.

Naša prestonica je u aprilu ove godine na račun NALED-a prebacila 1,5 milion dinara, prema podacima Ministarstva finansija, a ostalih 1,2 miliona dinara izdvojeno je iz gradskog budžeta u poslednje četiri godine. Na sajtu ove organizacije stoji je da je u aprilu ove godine organizovan samit prestonica u saradnji sa Skupštinom grada Beograda, pa možemo pretpostaviti da je milion i po dinara koji su u aprilu uplaćeni na račun NALED-a utrošeni u te svrhe.

Ostalo je nejasno kako je moguće da gradski menadžer ne zna ništa o organizaciji koja promoviše lokalne samouprave i dobija budžetski novac stanovnika prestonice. Osim grada Beograda, među članovima NALED-a nalazi se šest gradskih opština: Zemun, Palilula, Zvezdara, Novi Beograd, Vračar i Rakovica. Svi oni plaćaju članarinu. Tu su i prigradske opštine Mladenovac i Lazarevac, a Stari grad je 2014. godine uplatio ovoj organizaciji 278.000 dinara.

Jedan od aduta NALED-a predstavljaju moćni privrednici u poslovnom delu članstva, koje čini 110 firmi. U odborima ovog udruženja nalaze se predstavnici „Koka-kole”, „Bambija”, „Gorenja”, „Aseka”, „Meser tehnogasa”, Vladimir Čupić, predsednik AIK banke, i Toplica Spasojević, direktor ITM grupe. Gradonačelnici i predsednici opština takođe su zastupljeni u upravnom odboru NALED-a. Trenutno, članovi ovog tela su: Milan Vučević, gradonačelnik Novog Sada, Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot, i Branislav Nedimović, gradonačelnik Sremske Mitrovice. U upravnom odboru nekada je sedeo sadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić, dok je bio prvi čovek Kruševca.

Aktuelni predsednik UO NALED-a je Vladan Atanasijević, direktor integracionih sistema „Asseco see”. Upravo na račun firme „Asseco see”, koja se bavi modernim tehnologijama, od 2011. do 2015. Poreska uprava uplatila je više od pola milijarde dinara, a baš je NALED bio među glavnim promotorima uvođenja elektronskih poreskih prijava.  

NALED je osmislio takozvanu sivu knjigu u koju beleži primedbe privrednika na propise koji im otežavaju poslovanje i preporuke za prevazilaženje problema. Spisak zakona koji su uspeli da promene, kako kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka, poprilično je dugačak, a izdvojila je Zakon o planiranju i gradnji i pojednostavljeno dobijanje građevinske dozvole. Kako nezvanično saznajemo, zalagali su se za izmenu Zakona o javno-privatnim partnerstvima i za izgradnju vetroparkova. Koliko im je izgradnja vetroparkova bitna, govori činjenica da je Ana Brnabić, potpredsednica UO NALED-a, direktorka preduzeća „Kontinental vind Srbija”, koje se bavi gradnjom objekata za proizvodnju električne energije.

Kada se sagledaju svi podaci do kojih je „Politika” došla, bilo bi značajno saznati koliko je zakona promenjeno inicijativom ove organizacije, ali tako da od promena imaju korist svi. Pre svih država i građani Srbije, a potom mali i veliki privrednici.

Budući da je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, naglasila kako za svoj rad odgovaraju svojim članovima, bilo bi lepo odgovoriti i poreskim obaveznicima (koji pune budžete lokalnih samouprava) u koje svrhe su utrošena njihova sredstva. 

Koliko je radnih mesta otvoreno na teritoriji neke opštine za koju je ocenjeno da ima povoljno poslovnu klimu? Koliko je privrednika došlo u određenu opštinu i da li su uspeli barem malo da unaprede taj deo Srbije. 

Imaju pravo da prihoduju, ali ne i da se bogate

Tragajući za odgovorom na pitanje kako je moguće da NALED, koji je registrovan kao udruženje, ostvaruje godišnji prihod od milion evra, pitali smo Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije da li nevladine organizacije imaju pravo da zarađuju. Objašnjeno nam je da udruženja mogu da obavljaju privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit, ali da tu delatnost moraju registrovati u Agenciji za privredne registre. NALED je, prema podacima APR-a, registrovao privrednu delatnost „konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem”. Ipak, objašnjavaju predstavnici kancelarije, delatnost koju obavljaju mora biti manjeg obima, tačnije mora se obavljati u obimu potrebnom za ostvarenje ciljeva udruženja.

Takođe, Zakon o udruženjima propisuje da udruženje nema pravo da ostvarenu delatnost raspodeljuje osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima niti sa njima povezanim licima.

 Za ručak sa ministrom 5.000 dinara

NALED organizuje gradonačelnicima i predstavnicima lokalnih samouprava sastanke i radne ručkove sa ministrima. Mnogi od njih nose istu partijsku knjižicu, pa nije sasvim logično postojanje posrednika koji organizuje susret ili obezbeđuje podršku države za rešavanje problema u određenoj opštini.

Bilo kako bilo, većina tih ručkova se plaća iz budžeta lokalnih samouprava. Tako je u oktobru 2012. godine, prema podacima Trezora, opština Bačka Palanka uplatila na račun NALED-a 5.000 dinara za radni ručak, a ista suma je narednog meseca uplaćena iz Kovina, Prokuplja, Požege, Arilja, Novog Sada, Šapca, AP Vojvodine...