СИЛА ЈЕ ВРХОВНА МОЋ

Насловне стране новина јуче готово да се нису разликовале по избору тема. Мада немерљиве, централне су биле две трагедије које су се збиле у две српске покрајине. У Новом Саду је било мртвих, изгорелих у пожару, а на Косову...

,,Печат на насиље” (,,Новости”), ,,Гневни протести широм Србије” (,,Блиц”), ,,Протести широм Србије”, (,,Глас јавности”), ,,Гнев народа” (,,Курир”), ,,Не да Србија” (,,Прес”), ,,Србија на ногама: не дамо!” (,,Ало!”), ,,Насиље над Србијом” (,,Правда”)…

У Новом Саду су проглашени дани жалости због смрти седморо младих људи, али, изгледа, да је и ,,јавни сервис европске Србије” увео некакав свој начин изражавања осећања због Косова, мада то није тако одређено представљено.

,,Нема песме за Европу”, насловиле су ,,Новости” текст о одлагању фестивала ,,Беовизија” на коме је јуче и данас требало да се изабере српски представник на такмичењу ,,Песма Евровизије 2008”. Уредница забавног програма РТС Сандра Шуша рекла је да се одлагање ,,у овим данима” сматра ,,питањем националне одговорности и грађанског реда”.

,,Блиц” овим поводом објављује да ће се ,,Беовизија” одржати за две-три недеље, а да ће ,,Евровизија” сигурно бити од 20. до 24. маја, пошто Београд треба да буде ове године домаћин тог спектакла за музичаре из читаве Европе.

Уместо ,,Беовизије” РТС ће приказивати серију ,,Гордост”, а у наставку снимак са суђења Војиславу Шешељу у Хагу. Неки би из овог потеза – а нарочито на основу избора телевизијске серије и ,,серије” суђења – могли да нађу извесну везу.

Да ли ће и у којој мери овај потез челника РТС-а побољшати расположење гледатељства, остаје да се види, као и да ли ће остале домаће телевизије поступити слично, или ће ,,у овим данима” показати ,,националну неодговорност” и непоштовање ,,грађанског реда”.

Мени је, међутим, нејасно на шта се односи ,,национална одговорност” и ,,грађански ред”. Ако се мисли на једнострано проглашење независности Косова – судећи по изјавама готово свих наших државних и партијских челника – нема разлага за жалост. Јер, сви су сложни: ,,Косово је српско”. ,,Косово остаје српско” и ,,Косово ће увек бити српско”.

Јучерашње дневне новине, елем, као главну тему доносе приче о Космету, а као главне фотографије – призоре са уличних протеста у Србији. Од збивања у свету у центру пажње су Савет министара ЕУ у Бриселу и Савет безбедности УН у Њујорку.

Поред наведених горућих, илити жижних тема, у новинама се ових дана могу прочитати и текстови који се сматрају мање значајним, али не и безначајним. То су, између осталих, покуде и похвале новинара, али и читалаца – у писмима – поводом праксе да се на појединим телевизијама означава до колико година старости се деци не препоручује да гледају поједине филмове.

Ова новина не само да не доприноси заштити деце од превеликог насиља на филму, већ се изврће у сопствену супротност. Пре свега због тога што деца (и не само деца) воле ,,забрањено воће”. Нису то, наравно, баш забрањени филмови, али као да јесу. Ако тринаестогодишњак види да се неки филм препоручује за гледање старијима од 14 година, копкаће га да види шта је то тамо чему он није дорастао. Гледаће га иако, да није препоруке, можда не би ни обратио пажњу на филм. Тако испада да се означавају филмови које ће деца управо хтети да гледају. А ако нешто жарко желе, малишани ће наћи начина како да жељу остваре.

Касновечерњи филмови се, затим, углавном, поново приказују у преподневима, када родитељи махом нису поред деце. Треба имати у виду да већи број телевизија не даје никакве препоруке, као и да је насиља на телевизији пуно, независно од филма.

Навешћу само један пример. То је америчко рвање. Прочитао сам у једним новинама да су идоли данашњих основаца управо ови савремени гладијатори који заправо глуме у режираној борби. Дечаци скупљају сличице рвача које објављује дечја штампа (која објављује и еротске сличице за мобилне телефоне), размењују их, и знају о њима све што се може знати. Као што су некада тако објављиване сличице животиња, биљака, уметника и историјских личности.

Једна девојчица је исприповедала како ју је друг, опонашајући свог идола, лактом из све снаге ударио у груди, па је изгубила дах.

Тако Америка, ето, не одузима само територије, већ и дечје душе. Уче децу да је сила врховна моћ. Духовност? Мудрост, традиција, образовање? Не. То је превазиђено.