Више гаса у Банатском Двору

Јавно предузеће „Србијагас” озбиљно размишља о проширењу постојећих капацитета складишта гаса Банатски Двор са садашњих 450 милиона, на око 1,2 милијарде кубика гаса годишње, што је половина укупне српске потрошње, каже за „Политику” Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”.

Уколико би се овај пројекат реализовао с руским партнером „Гаспромом”, који је већински власник Банатског Двора, Србија би у потпуности могла да реши питање редовног снабдевања овим енергентом и после 2019. године када Русија намерава да обустави испоруку гаса преко Украјине. Због тога Србија мора да буде спремна и обезбеди довољно гаса будући да за сада нема алтернативног правца снабдевања, каже први човек „Србијагаса”.

Упитан да ли то значи градњу новог складишта, Бајатовић каже да ће се искористити садашњи капацитет с додатним бушењем. Питање је само одакле по најповољнијој цени довести нове количине гаса.

– За сада је приоритет владе повезивање са Бугарском, али ни тај правац гасовода не може да обезбеди довољне количине гаса, јер и Бугарска највише гаса добија из Русије, па ако „Гаспром” обустави испоруке и они ће остати без овог енергента. Количине плавог енергента, које треба до Бугарске да стигну из Азербјеџана, већ су закупљене и тог гаса нема довољно – каже он.

Бајатовић додаје да би власништво и у другој фази градње Банатског Двора остало исто. „Гаспром” би био већински власник, јер се то показало као добра сарадња. Ово би сада практично било и проширење међудржавног споразума с Русијом којим је била предвиђена градња прве фазе подземног складишта гаса, објаснио је он.

– Банатски Двор ће у потпуности бити спреман и за наредну грејну сезону и то за најтеже услове уколико дође до евентуалних несташица гаса. Дуговања за гас су измирена у потпуности, чак и она настала од 1996. до 2001. године – истиче Бајатовић.

За сваки случај „Србијагас” већ сада размишља о резервисању и додатних складишта у Мађарској како би током зиме било довољно гаса за све потрошаче.

Основни услов за даље проширење складишних капацитета у Банатском Двору је постојање повећаног захтева за складиштење гаса, што је условљено даљим развојем гасног тржишта у Србији и повећањем потрошње гаса.

„Србијагас” је, каже Бајатовић, повећао степен наплате дуговања са 60 на 85 одсто, али и тај проценат није довољан, јер се очекивало да то буде око 90 одсто о чему ће разговарати и са ММФ-ом.

– Политика је да се до Нове године гасом снабдевају само они који могу да утичу на развој привреде. Тако нећемо обуставити испоруке гаса, примера ради, „Азотари” која производи вештачка ђубрива и снабдева домаћу пољопривреду, али ни то толерисање дугова не може бити неограничено. Циљ је да се дуговања више не повећавају – наводи он.

Упитан како ће рештити проблем дугова „Стакларе” у Параћину која је пробила рок да плати гас, он каже, да му је речено да ће се ти дугови намирити идуће недеље и то у износу од пет милиона евра. С тим што би „Стаклара” убудуће требало да плаћа унапред за двомесечне испоруке.

Нереално је очекивати да ће неко од дужника моћи да плати одједном дуг за гас од 300 до 400 милиона, али то неће бити разлог да се иде у било какву конверзију дугова. „Србијагас” неће на то више пристајати. Важно је да је упркос проблемима с наплатом ова фирма успела да отплати дуг за кредит од око 60 милиона евра за колико је сада мања рупа у буџету чиме су се и захтеви ММФ-а остварили – закључује он.