За привреду колико и за образовање

На различите видове државне помоћи привреди потрошено је прошле године из буџета 202 милијарде динара. То чини 5,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. Ти расходи идентични су као годишњи трошкови за образовање или здравство и готово двоструко већи од износа који држава троши на јавне инвестиције.

На ово указују подаци из најновијег извештаја Светске банке о јавним финансијама, у коме се оцењује да, упркос великом износу, „ови издаци нису ефикасни и представљају значајан директан и индиректан притисак за буџет”.

Државна помоћ је знатно порасла у последње три године, највише због великог броја активираних државних гаранција. Од укупно одобрених 279 милијарди динара зајмова (углавном јавним предузећима), на терет пореских обвезника већ је прешло 202 милијарде динара. Реч је о зајмовима, које је руководство ових фирми узимало уз гаранцију дражаве, а сада због лоших биланса више нису у стању да враћају банкама. Само у току 2014. године држава Србија је на име доспелих обавеза морала да врати скоро 30 милијарди динара њиховог дуга, што безмало чини један одсто БДП-а. Не тако давно, 2007. године из буџета уопште нису издвајана средства на име отплате активираних државних гаранција. У Светској банци очекују да ће овај трошак остати на истом нивоу и у наредних неколико година. Од почетка кризе, уместо за инвестиције, држава се у великој мери као гарант појављивала када је руководство јавних предузећа узимало кредите за текуће пословање. То заправо значи да су гарантовали зајмове за које се унапред знало да не могу да буду враћени.

У Светској банци сугеришу да држава треба да нађе начин како да јавна предузећа на себе поново преузму враћање дела обавеза, како би се државни буџет растеретио трошкова. На тај начин расходи за сервисирање ових обавеза смањили би се за милијарду до 1,2 милијарде евра годишње.

„Осим тога, држава врло често мора да покрије трошкове наплаћених пореза и доприноса и комуналија за предузећа у државном власништву”, наводи се у овој анализи. Непознато је, међутим, колико новца држава на овај начин годишње потроши.

Упркос великој државној помоћи предузећа у државном власништву не постижу пословне резултате, већ углавном производе нове губитке, које, опет, покривају порески обвезници. Према подацима Светске банке у Србији послује 1.200 предузећа у државном власништву, у којима ради 250.000 људи. Кумулативни губици предузећа у државном власништву на крају 2013. године достигли су милијарду евра. Највеће губитке праве фирме које су у процесу реструктурирања (488 милиона евра). Појединачно највећи губиташ међу државним предузећима јесте компанија „Србијагас” (минус од 449 милиона евра). Формално, „у плусу” је на крају 2013. године била „Електропривреда Србије” (166 милиона евра). На листи добиташа је и „Пошта” (25 милиона), „Електромреже Србије” (14 милиона). Највећи добиташ је „Телеком Србија” (135 милиона).

Директне субвенције достижу око 30 милијарди динара (нешто мање од један одсто БДП-а). Највећу директну помоћ добија „Железница” (више од 13 милијарди динара).

Држава помаже и пољопривреду, али даје и кредитну подршку приватним инвеститорима. Кредите привреди одобрава неколико институција: почевши од Агенције Сијепа, преко Фонда за развој, затим Агенције за осигурање и финансирање извора, па до Националне агенције за регионални развој. У периоду од 2007. до 2013. године СИЕПА је одобрила 260 милиона милиона евра инвеститорима за отварање нових радних места. Фонд за развој је, на пример, 2013. године одобрио 100 милиона, 2014. око 65 милиона, а за ову годину планирано је да се привреда подржи са 40 милиона евра повољних зајмова.