Za privredu koliko i za obrazovanje

Na različite vidove državne pomoći privredi potrošeno je prošle godine iz budžeta 202 milijarde dinara. To čini 5,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Ti rashodi identični su kao godišnji troškovi za obrazovanje ili zdravstvo i gotovo dvostruko veći od iznosa koji država troši na javne investicije.

Na ovo ukazuju podaci iz najnovijeg izveštaja Svetske banke o javnim finansijama, u kome se ocenjuje da, uprkos velikom iznosu, „ovi izdaci nisu efikasni i predstavljaju značajan direktan i indirektan pritisak za budžet”.

Državna pomoć je znatno porasla u poslednje tri godine, najviše zbog velikog broja aktiviranih državnih garancija. Od ukupno odobrenih 279 milijardi dinara zajmova (uglavnom javnim preduzećima), na teret poreskih obveznika već je prešlo 202 milijarde dinara. Reč je o zajmovima, koje je rukovodstvo ovih firmi uzimalo uz garanciju dražave, a sada zbog loših bilansa više nisu u stanju da vraćaju bankama. Samo u toku 2014. godine država Srbija je na ime dospelih obaveza morala da vrati skoro 30 milijardi dinara njihovog duga, što bezmalo čini jedan odsto BDP-a. Ne tako davno, 2007. godine iz budžeta uopšte nisu izdvajana sredstva na ime otplate aktiviranih državnih garancija. U Svetskoj banci očekuju da će ovaj trošak ostati na istom nivou i u narednih nekoliko godina. Od početka krize, umesto za investicije, država se u velikoj meri kao garant pojavljivala kada je rukovodstvo javnih preduzeća uzimalo kredite za tekuće poslovanje. To zapravo znači da su garantovali zajmove za koje se unapred znalo da ne mogu da budu vraćeni.

U Svetskoj banci sugerišu da država treba da nađe način kako da javna preduzeća na sebe ponovo preuzmu vraćanje dela obaveza, kako bi se državni budžet rasteretio troškova. Na taj način rashodi za servisiranje ovih obaveza smanjili bi se za milijardu do 1,2 milijarde evra godišnje.

„Osim toga, država vrlo često mora da pokrije troškove naplaćenih poreza i doprinosa i komunalija za preduzeća u državnom vlasništvu”, navodi se u ovoj analizi. Nepoznato je, međutim, koliko novca država na ovaj način godišnje potroši.

Uprkos velikoj državnoj pomoći preduzeća u državnom vlasništvu ne postižu poslovne rezultate, već uglavnom proizvode nove gubitke, koje, opet, pokrivaju poreski obveznici. Prema podacima Svetske banke u Srbiji posluje 1.200 preduzeća u državnom vlasništvu, u kojima radi 250.000 ljudi. Kumulativni gubici preduzeća u državnom vlasništvu na kraju 2013. godine dostigli su milijardu evra. Najveće gubitke prave firme koje su u procesu restrukturiranja (488 miliona evra). Pojedinačno najveći gubitaš među državnim preduzećima jeste kompanija „Srbijagas” (minus od 449 miliona evra). Formalno, „u plusu” je na kraju 2013. godine bila „Elektroprivreda Srbije” (166 miliona evra). Na listi dobitaša je i „Pošta” (25 miliona), „Elektromreže Srbije” (14 miliona). Najveći dobitaš je „Telekom Srbija” (135 miliona).

Direktne subvencije dostižu oko 30 milijardi dinara (nešto manje od jedan odsto BDP-a). Najveću direktnu pomoć dobija „Železnica” (više od 13 milijardi dinara).

Država pomaže i poljoprivredu, ali daje i kreditnu podršku privatnim investitorima. Kredite privredi odobrava nekoliko institucija: počevši od Agencije Sijepa, preko Fonda za razvoj, zatim Agencije za osiguranje i finansiranje izvora, pa do Nacionalne agencije za regionalni razvoj. U periodu od 2007. do 2013. godine SIEPA je odobrila 260 miliona miliona evra investitorima za otvaranje novih radnih mesta. Fond za razvoj je, na primer, 2013. godine odobrio 100 miliona, 2014. oko 65 miliona, a za ovu godinu planirano je da se privreda podrži sa 40 miliona evra povoljnih zajmova.