Посебан третман за неке амбасадоре у Београду

Повлачење амбасадора из неке земље на консултације представља дипломатску меру којом се земљи домаћину изражава протест због одређеног поступка, али не подразумева снижавање нивоа дипломатских односа нити реципрочне потезе. То, дакле, не значи да ће и амбасадори земаља из којих је Србија повукла амбасадоре, бити позвани у своје земље, нити ће им бити отказано гостопримство у Србији.

Оно што се, међутим, може очекивати јесте да амбасадори земаља које су признале нелегално проглашену државу Косово убудуће у Београду добију „посебан” третман. Конкретно, то би значило, како је „Политици” незванично речено у Влади Србије, да у наредном периоду они не би могли да рачунају на састанке ни са српским министром спољних послова нити са његовим замеником. Помоћник министра била би особа највишег ранга у Министарству спољних послова до које би амбасадори могли да дођу. На сличан начин би се, највероватније, понашала и остала министарства.

Једна од мера подразумевала би, како је речено „Политици”, и да представници српских власти не би одлазили на пријеме у организацији тих амбасада нити би ти амбасадори били позивани на пријеме које организују српски државни органи.

По речима дипломата и стручњака за међународне односе, како преноси Бета, позивање амбасадора из неке земље на консултације није драстична дипломатска мера.

То јесте јасан израз незадовољства и знак протеста, али пружа флексибилност, јер омогућава да се амбасадор врати када се процени да су отклоњени разлози за незадовољство, без посебне процедуре, рекао је саговорник Бете.

Према речима стручњака, дипломатска пракса предвиђа да се пре повлачења амбасадора на консултације, земљи домаћину уручује протестна нота у којој се објашњавају разлози за незадовољство, тражи од те земље да преиспита свој став уз обавештење да је амбасадор до даљег опозван на консултације.

У конкретном случају земљама које су признале једнострано проглашену независност Косова нотом је указано да је реч о нелегалном акту у супротности са међународним правом, Резолуцијом 1244, Повељом УН и Хелсиншким актом.

Озбиљнији корак је опозив амбасадора, јер подразумева снижавање дипломатских односа на ниво отправника послова и по правилу последица тога су реципрочне мере. Најоштрија мера јесте прекид дипломатских односа када се затвара амбасада у некој земљи и повлаче све дипломате. Тада се заступање интереса поверава некој другој земљи.

Србија је повукла амбасадоре из САД, Француске, Турске и Аустралије због тога што су те земље признале једнострано проглашену независност Косова.