Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДОСИЈЕ „политике”

Од једне уградње силикона плате кирију за пет месеци

Приватној клиници „Авицена примал”, која се бави естетском хирургијом, а хвали се клијентима са естраде, ДИПОС смањио закупнину због лоше финансијске ситуације
Од једне уградње силикона плате кирију за пет месеци
Панорама Дедиња (Фото Д. Ћирков)

Да ли је председник Томислав Николић, враћајући посланицима на поправни Закон о посебним условима продаје државних непокретности, имао на уму списак „подстанара” ДИПОС- а, питање је на које јавност већ недељу дана чека одговор. Упркос томе што ово предузеће одбија да објави списак станара луксузних вила које држава спрема за продају, полако се откривају звучна имена неких од њих. Према сазнањима „Политике”, адвокатска канцеларија „Веселиновић” такође се налази у једној од некретнина које су на списку ДИПОС- а. Како се наводи на сајту ове канцеларије, њихове пословне просторије су у Улици Симе Лозанића број 11 на Дедињу, где се некада налазио хрватски конзулат.

Власница ове канцеларије је Невена Веселиновић, супруга Горана Веселиновића, високог функционера Српске напредне странке (СНС). Ипак, у Катастру она се не води као закупац ове некретнине, већ је то Министарство одбране на чијем је челу Братислав Гашић. Како се наводи на сајту адвокатске канцеларије „Веселиновић”, њихови клијенти су Банка Интеза, „Про тим”, „Фриком” и „Вода Врњци”. Заступају и компанију „Инвеј”, у власништву Предрага Ранковића Пецонија и „Меркатор”, чији је газда хрватски бизнисмен Ивица Тодорић.

​Душан Динчић није ДИПОС-ов подстанар
Душан Динчић, председник Општине Савски венац,од 2006. године уписан је искључиво као власник стана од 97 квадрата у оквиру двојне стамбене зграде,а који је наследио од свог оца Мирослава Динчића. Како наводе у саопштењу које је стигло из Општине Савски венац, ни Динчић, ни његова супруга не поседују никакву другу имовину,а посебно не из фонда ДИПОС-а.

 

На списку њихових клијената је и компанија Енерготехника Јужна Бачка, која је добила посао испумпавања на Тамнави. Није познато колико износи месечна кирија коју ова адвокатска канцеларија плаћа држави. Ипак, у последњем извештају ревизора потврђене су сумње о којима се до тада само полемисало – да су појединци имали привилегију да државне виле закупљују по неколико пута нижим ценама од тржишних.

Државна ревизорска институција наводи пример Здравствене установе „Авицена примал”. ДИПОС је са њима у априлу 2008. године склопио уговор о закупу виле од 300 квадрата, по цени од 1.500 евра. Кирија је затим смањена за више од 30 одсто и према налазима ревизора износи 1.000 евра. То значи да закуп квадрата на овој луксузној локацији „Авицена” плаћа само три евра. Оно што је ревизорима упало у очи било је образложење за смањење закупнине. Закупац је под изговором „тешке финансијске ситуације и негативних кретања на тржишту која су изазвала пад висине закупа на тржишту некретнина” добио смањење кирије.

ДИПОС је навео да су, приликом утврђивања висине закупнине, у обзир узели врсту и тип непокретности, стање у коме се налази, локацију, намену и висину закупа за објекте сличног типа на тржишту. Ревизори, међутим, уочавају да докази о оправданом смањењу висине закупа нису достављени. Иначе основна делатност клинике „Авицена примал” јесте естетска хирургија, а на њеном челу налази се Душан Смиљанић, специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије. Судећи према ценовнику, доступном на сајту ове приватне клинике, своје услуге скупо наплаћују. Па тако подизање и увећање груди, на пример, кошта 5.000 евра.

Дакле, једном уградњом силикона могу да отплате пет месечних кирија. Лифтинг средњег дела лица ради се по истој цени, подизање обрва кошта 2.000 евра. Међу најјефтинијим захватима је увећање усана – 250 евра. На својој интернет страници хвале се и податком да су од оснивања (2000. године) до данас имали 15.500 пацијената и више од 24.000 оперативних захвата. Иначе, на њиховом сајту међу фотографијама клијената налази се и слике Светлане Цеце Ражнатовић. Још једна здравствена установа, такође, послује у ДИПОС- овој вили. Реч је о Специјалној болници за урологију на чијем је челу познати уролог Милић Петковић. Он је редовни професор Медицинског факултета. У Катастру он се води као закупац некретнине од 300 квадрата у Маглајској 19, где се ова специјална болница и налази. Вила има и гаражу од готово 60 квадрата. Ревизори спомињу и фирму „Прајват проџект менаџмент ” из Цириха са којом је ДИПОС закључио уговор о закупу виле у Толстојевој улици број 23, површине од 440 квадрата. Месечна закупнина је 4.000 евра, а компанија је некретнину изнајмила на период од осам година. Управни одбор ДИПОС- а дао је сагласност да закупац о свом трошку изведе потребне радове на обнови некретнине и да му на основу тога смањи износ кирије.

Ревизори су уочили да је уговором прецизирано да се на закупљеном простору изведу радови у износу од око 26 милиона динара. Ревизијом је, међутим, утврђено да закупац не плаћа кирију држави. Ненаплаћена потраживања по овом Уговору на дан 31. децембар 2013. године износе 334.041 евро и 2,33 милиона динара по основу ненаплаћених комуналних трошкова. ДИПОС је свој дуг покушао да наплати на суду и, како пишу ревизори у извештају, тужба је поднета у септембру 2013. године. Према нашим сазнањима, директор ове фирме је бизнисмен Жарко Павловић из Крушевца, посредник у купопродаји зграде Савезног МУП-а.

------------------------------------------------

 Образложење председника Николића

Председник Томислав Николић закон је оценио као неуставан јер исти услови (члан 84. став 1. Устава) на тржишту морају да важе за све, а овај пропис предвиђа да само закупци могу да откупе некретнине у којима станују. Премијер Александар Вучић, са друге стране, уверавао је јавност да су мотиви за доношење овог закона искључиво економски како би држава продајом и наплатом пореза повећала своје приходе. Агенција за борбу против корупције овај закон оценила је као коруптиван.

-------------------------------------------------

Економски оправдана продаја

Саша Ранђеловић, доцент Економског факултета, изјавио је за наш лист да би држава требало да попише имовину коју поседује, јер тај посао није доведен до краја. – Након што држава установи које су базичне потребе за имовином и дефинише вишкове, постоји економско оправдање да се један део некретнина прода. Јер, имамо само трошкове за одржавање тих објеката које би продајом могли да се умање. Да ли je неуставан начин продаје који подразумева да само закупци могу постати власници питање је за правнике, али је општи принцип да исти услови морају да важе за све учеснике на тржишту. Уколико су закупци у тим некретнинама живели деценијама и уложили доста средстава у реновирање то треба узети у обзир – процењује наш саговорник

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.