Соја без ГМО, предност Србије

Србија у једној области има оно што цела Европа жели: комплетан ланац производње соје која није генетски модификована. Србија има и дугу традицију у производњи и преради соје, а после Украјине и Италије највећи је европски произвођач. Прва је и земља у региону која је регулисала промет и производњу ГМ производа, а такође је прва у окружењу која је 2009. у потпуности забранила промет ГМО и самим тим и увоз генетски модификоване соје и производа од соје. И то је, ако се изузму инцидентни случајеви на неким парцелама, тренутно велика предност ове земље, нарочито имајући у виду растући тренд забринутости потрошача за здравствену безбедност хране.

Међутим, и то би ускоро могло да се промени. Препорука је ЕУ, као и Светске трговинске организације, да се важећи закон о ГМО усклади са ЕУ регулативом. Закон који тренутно важи у Србији – да се декларативно забрањује стављање у промет производа од ГМО – за њих је неприхватљив. Највећи изазов у наредном периоду биће како доносити нове законе у складу са стандардима ЕУ, а опет сачувати домаћу производњу соје и лидерску позицију коју Србија тренутно има у Европи.

Соја је постала централна тема и у европској пољопривреди, индустрији сточне хране и прехрамбеној индустрији. Наиме, Европској унији годишње недостаје око 35 милиона тона соје за сточну храну, која се надокнађује углавном увозом из прекоокеанских земаља САД, Бразила и Аргентине. Увози се око 23 милиона тона сојине сачме и 12,5 милиона тона сојиног зрна. Око две трећине увоза чини генетски модификованасоја. Зато набавка соје из класичних земаља узгоја, у великој мери, не одговара жељама европске прерађивачке индустрије, нити жељама потрошача.

С обзиром на то да ЕУ не захтева означавање прехрамбених производа (месо, млеко, јаја…) који су произведени ГМ сточном храном, многе земље које су већ чланице ЕУ пронашле су засебна решења како да заштите своје потрошаче и омогуће им право избора. Многе државе, као што су Немачка, Аустрија, Француска, Италија, Словенија, имају имплементиран систем за контролу и означавање прехрамбених производа без ГМО.

Аустрија је, на пример, прва земља у ЕУ која је успоставила „ГМО фри” стандард означавања прехрамбених производа, и поставила је јасну стратегију о неузгајању производа с ГМО. Данас је у овој земљивише од 2.300 производа који су сертификовани као „производи без ГМО”, и потрошачи имају право избора. Искуства Аустрије показују да се за сада ова ознака најчешће користи у производњи млека, јаја и живине.

Мађарска је уставом забранила ГМ производњу, а очекује се да до краја године уведе јасно обележавање генетски немодификованих производа.

Такође, 14 земаља дуж Дунава потписале су „Дунав соја декларацију” чији је циљ да се боље користе домаћи ресурси и умањи зависност од увезене ГМ соје. Србија је ову декларацију потписала 2013. и то би могла бити добра полазна тачка за стварање јаког бренда, где је потребно ојачати локалне, генетски немодификоване производе. По мом мишљењу, месо произведено у Србији је веома добро, и ако на њему буде писало „произведено сојом контролисаног порекла и квалитета” добијен је јак домаћи бренд.

Потражња за сојомје велика. Србија је прошле године произвела највише соје у својој историји, а ове године је засејала рекордне површине – више од 200.000 хектара. Сорте које сеју сељаци у Србији веома су прилагодљиве и производ су домаћих института. То је важно зато што се на тај начин подстиче употреба сертификованог семена и може се пратити цео процес гајења и бити сигуран да је добијени производ стварно „ГМО фри”.

Међутим, последња тржишна кретања иду у правцу снижавања цена. Тако је данас цена на берзи најнижа у последња 44 месеца. Нижа је за трећину у односу на исти период прошле године. Србија мора да пронађе адекватан одговор на многобројне изазове ако жели да настави да буде један од лидера у производњи соје у Европи, али и да искористи јединствени положај земље у којој су месо, млеко и јаја произведени од животиња које су храњене домаћом сојом.

Председник удружења „Дунав соја”(више од 180 чланова у 20 земаља дунавског региона, чији је основни циљ промоција гајења „ГМО фри” соје)