Soja bez GMO, prednost Srbije

Srbija u jednoj oblasti ima ono što cela Evropa želi: kompletan lanac proizvodnje soje koja nije genetski modifikovana. Srbija ima i dugu tradiciju u proizvodnji i preradi soje, a posle Ukrajine i Italije najveći je evropski proizvođač. Prva je i zemlja u regionu koja je regulisala promet i proizvodnju GM proizvoda, a takođe je prva u okruženju koja je 2009. u potpunosti zabranila promet GMO i samim tim i uvoz genetski modifikovane soje i proizvoda od soje. I to je, ako se izuzmu incidentni slučajevi na nekim parcelama, trenutno velika prednost ove zemlje, naročito imajući u vidu rastući trend zabrinutosti potrošača za zdravstvenu bezbednost hrane.

Međutim, i to bi uskoro moglo da se promeni. Preporuka je EU, kao i Svetske trgovinske organizacije, da se važeći zakon o GMO uskladi sa EU regulativom. Zakon koji trenutno važi u Srbiji – da se deklarativno zabranjuje stavljanje u promet proizvoda od GMO – za njih je neprihvatljiv. Najveći izazov u narednom periodu biće kako donositi nove zakone u skladu sa standardima EU, a opet sačuvati domaću proizvodnju soje i lidersku poziciju koju Srbija trenutno ima u Evropi.

Soja je postala centralna tema i u evropskoj poljoprivredi, industriji stočne hrane i prehrambenoj industriji. Naime, Evropskoj uniji godišnje nedostaje oko 35 miliona tona soje za stočnu hranu, koja se nadoknađuje uglavnom uvozom iz prekookeanskih zemalja SAD, Brazila i Argentine. Uvozi se oko 23 miliona tona sojine sačme i 12,5 miliona tona sojinog zrna. Oko dve trećine uvoza čini genetski modifikovanasoja. Zato nabavka soje iz klasičnih zemalja uzgoja, u velikoj meri, ne odgovara željama evropske prerađivačke industrije, niti željama potrošača.

S obzirom na to da EU ne zahteva označavanje prehrambenih proizvoda (meso, mleko, jaja…) koji su proizvedeni GM stočnom hranom, mnoge zemlje koje su već članice EU pronašle su zasebna rešenja kako da zaštite svoje potrošače i omoguće im pravo izbora. Mnoge države, kao što su Nemačka, Austrija, Francuska, Italija, Slovenija, imaju implementiran sistem za kontrolu i označavanje prehrambenih proizvoda bez GMO.

Austrija je, na primer, prva zemlja u EU koja je uspostavila „GMO fri” standard označavanja prehrambenih proizvoda, i postavila je jasnu strategiju o neuzgajanju proizvoda s GMO. Danas je u ovoj zemljiviše od 2.300 proizvoda koji su sertifikovani kao „proizvodi bez GMO”, i potrošači imaju pravo izbora. Iskustva Austrije pokazuju da se za sada ova oznaka najčešće koristi u proizvodnji mleka, jaja i živine.

Mađarska je ustavom zabranila GM proizvodnju, a očekuje se da do kraja godine uvede jasno obeležavanje genetski nemodifikovanih proizvoda.

Takođe, 14 zemalja duž Dunava potpisale su „Dunav soja deklaraciju” čiji je cilj da se bolje koriste domaći resursi i umanji zavisnost od uvezene GM soje. Srbija je ovu deklaraciju potpisala 2013. i to bi mogla biti dobra polazna tačka za stvaranje jakog brenda, gde je potrebno ojačati lokalne, genetski nemodifikovane proizvode. Po mom mišljenju, meso proizvedeno u Srbiji je veoma dobro, i ako na njemu bude pisalo „proizvedeno sojom kontrolisanog porekla i kvaliteta” dobijen je jak domaći brend.

Potražnja za sojomje velika. Srbija je prošle godine proizvela najviše soje u svojoj istoriji, a ove godine je zasejala rekordne površine – više od 200.000 hektara. Sorte koje seju seljaci u Srbiji veoma su prilagodljive i proizvod su domaćih instituta. To je važno zato što se na taj način podstiče upotreba sertifikovanog semena i može se pratiti ceo proces gajenja i biti siguran da je dobijeni proizvod stvarno „GMO fri”.

Međutim, poslednja tržišna kretanja idu u pravcu snižavanja cena. Tako je danas cena na berzi najniža u poslednja 44 meseca. Niža je za trećinu u odnosu na isti period prošle godine. Srbija mora da pronađe adekvatan odgovor na mnogobrojne izazove ako želi da nastavi da bude jedan od lidera u proizvodnji soje u Evropi, ali i da iskoristi jedinstveni položaj zemlje u kojoj su meso, mleko i jaja proizvedeni od životinja koje su hranjene domaćom sojom.

Predsednik udruženja „Dunav soja”(više od 180 članova u 20 zemalja dunavskog regiona, čiji je osnovni cilj promocija gajenja „GMO fri” soje)