Шта има ново, министре

У близини Ушћа на Ибру пронађена руда бора. Пронађено богато поље борних минерала. Канађани пронашли злато код Краљева... само су неки од наслова „најновијих” вести у медијима, чији су новинари извештавали о посети министра Александра Антића „Ибарским рудницима”. Зачудо, на тај начин били су „први” и неки овдашњи, локални медији који нису ни постојали када су борни минерали у Баљевцу пронађени, а новинари нису били ни рођени, уосталом као ни министар Антић. Јер, постојање борних минерала на поменутом подручју утврдио је још 1967. године, сада већ почивши, минеролог Добрица Стојановић из Краљева.

Можда министар Антић и није желео да говори о првом проналаску минерала, када је изјавио: „Канадска компанија ’Балкан голд’ пронашла је богато поље борних минерала близу Ушћа на Ибру, чија је вредност процењена на око пола милијарде евра. То је од велике важности за овај крај, јер би на експлоатацији тог минерала могло бити запослено од 500 до 1.000 људи. Први показатељи тог налазишта указују да је реч о 7,5 милиона тона минерала...

Прича подсећа на ону од пре најмање две деценије. Као да читамо старе новине, говори се о истраживању и о утврђеним резервама, о вредности и значају за овај крај и о потреби проналаска стратешког партнера... О томе су причали наjпре министри у ери Слободана Милошевића, затим министар Радомир Наумов, па Петар Шкундрић...

И нису само Канађани утврдили количину резерви. После поменутог проналаска минерала, 1987. истраживање започињу стручњаци „Ибарских рудника” и потврђују његово постојање на око 3,5 метара дубине. Годину дана касније, у тај посао укључује се и београдски „Геозавод”. Ради се, буши, истражује – помињу се резерве од више милиона тона. Све стаје почетком деведесетих због познате ситуације. Пошто рудници улазе у састав „Електросрбије” та компанија са, истина, канадском „Ерин венџерс” наставља истраживања крајем деведесетих, након чега се потврђују резерве руде бора на налазиштима Пискања од 7,5 милиона тона и Побрђе од око 150.000 тона. На овом другом налазишту овај минерал се и данас копа и у мањим количинама извози. У истраживачки посао се укључује и позната, такође канадска, компанија „Рио тинто”, која после неколико година рада, 2010. „Ибарским рудницима” и држави оставља и елаборат о истраживању, такође са поменутим подацима. Тек последњих година истраживање наставља фирма „Балкан голд” и има важеће истраживачко право до краја новембра ове године. Да ли ће они тражити продужење тог права још се не зна, као ни то када ће почети озбиљна експлоатација.

То би била права вест и за рударе и за мештане овог краја, јер каменог угља има само још за седам, осам година.