Очекујући барбаре

„Шта чекамо овде на агори окупљени? / Треба данас барбари да стигну. / Зашто у сенату влада такав нерад? / Што сенатори већају, а не доносе законе? / Зато што ће барбари данас стићи”, писао је грчки песник Константин Кавафи (превод: Иван Гађански и Ксенија Марицки Гађански – барбар уместо варвар који обично само значи дивљи рушитељ). Данијел Менделсон из „Њујоркера” је пре две године поводом застоја у америчкој влади сугерисао да барбари за успавану власт представљају једину шансу, изговор, као да је катастрофа неопходна и чак пожељна да се друштво покрене са мртве тачке, било да се ради о Риму и Константинопољу некада било о Бриселу данас. На крају песме, међутим, барбари не стижу и цивилизовани, атрофирани сенатори и оратори се питају у Кавафијевом сатиричном тону: „Па сад, шта ћемо без барбара. / Они су ипак били неко решење.” Грчка је играла улогу барбара неколико месеци, а ту улогу данас играју мигранти. Индоленте технократе не чине ништа конструктивно, чекају да криза постане дубља, да државе то решавају на националном нивоу, па да их нека катастрофа све избави.

Један дечак ми је на аутобуској станици у Београду рекао да иде за Немачку, а да су му тату убили у Сирији. Заједно са другаром и другарицом јурцао је у околини станице. Они долазе из Сирије која има прве насеобине још из 3500. године пре нове ере, из древног Дамаска. Сирија је већински сунитска земља у којој хришћани имају висок положај, земља која припада Медитерану. Једу хумус у Београду у локалу „Тел Авив”. Један Сиријац који је спавао на клупи у Београду питао је мог пријатеља за полицијску станицу. Пријатељ му је понудио новац, а овај је одбио објашњавајући да је некада имао лекарску праксу и да му новац није потребан, већ само помоћ да поразговара са неким куда даље. На грчком острву Кос једна туристкиња се жалила што уопште спасавају мигранте, па јој је један човек одбрусио: Да ли бисте радије да тела плутају у мору?

Пошто би технократе најрадије да барбари остану на територији других барбара као што су Грци и Срби, жмуре на једно око док Мађарска, у којој зри антисемитизам, развија жичане ограде ка просвећеној, хришћанској, секуларној Европи о којој барбари маштају. Према УНХЦР-у, ове године је укупно 13,9 милиона људи протерано услед ратова и сукоба, а 200.000 миграната је стигло ове године у Европу, што чини 0,027 одсто европске популације, пише „Гардијан”, док је Либан прихватио 1,2 милиона сиријских избеглица, а има популацију од 4,5 милиона. Према томе, острво Кос, Лезбос, Грчка и Србија су више на удару имајући у виду њихову релативну величину и економску снагу, а показују се, уз изузетке, као добри домаћини. Градоначелник Палерма који се цео живот борио против мафије упозорава да сада мафија зарађује на кријумчарењу људи. Желимир Жилник, редитељ „Дестинације Србистан”, каже да подизање нових зидова руши све због чега је срушен Берлински зид.

Менделсон у свом тексту о Кавафију каже: „Кардинални грехови у Кавафијевој визији историје су самозадовољство, арогантна самоубеђеност и солипсистичка неспособност да се види шира слика.” Зар то није и опис понашања Брисела према Варуфакису тиме што наставља политику продужења задуживања која се већ годинама показује неуспешном и само продубљује грчки крах? Да, барбарски је Варуфакис правио план Б у случају Грегзита да хакује сопствено министарство уз помоћ колеге са Колумбија универзитета. Ради се о кратковидости јер је Варуфакис упозоравао грчку владу да не улази у овако формирану еврозону, а сад када је ушла цена изласка може бити превелика, па се наставља економска политика Шојблеа која већ седам година не даје резултате. Но, Сириза је (за сада) капитулирала, а главни барбари су мигранти. Као и у економској збрци око дуговања, медији не раздвајају појам мигрант и избеглица, а нешто више од шездесет одсто тих људи нису економски мигранти, већ беже од сукоба који су последица страних интервенција. САД су довољно далеко да немају тих брига (боре са сопственим расизмом према црначкој популацији) иако су они манипулисали сукобљеним муслиманским странама. У Жилниковом филму Камерунац реторички пита шта се десило у Либији, ко је узроковао крах једне некада јаке афричке земље?

У Србији је наводно све боље, а мигранти би што пре да побегну одавде. Мале су плате, не исплати им се Србистан. Одлив мозгова из Србије је друга верзија ових миграција, верзија за вишу, европскију класу. Чека се повећање плата у Србистану, а оно је у ствари само враћање плата на старо, што је диван апсурд јер нема где да се чује да се у Србистану заправо живи горе. Као што се бркају термини избеглица и мигрант, тако се у Србији бркају термини економски бољитак и осиромашење. То је орвеловски нови језик наше владе. Дакле, ускоро ће постати заиста боље, толико боље да ће наши млади људи са мигрантима да одлазе као две класе барбара Европе.

Редитељ