Мигранте у хостел зову и на арапском

Језичке баријере већ су пале на „првој линији додира”, између избеглица са Блиског истока и Београђана, у улицама које окружују паркове у Савамали. Многи власници хостела, обавештење да за неколико евра пружају услуге преноћишта истакли су на – арапском.

Испред уских улаза зграда који воде до рецепција – гужва. Људи са ранчевима и торбама, али и неки празних руку, жене са бебама у наручју и стари, стоје или седе на тротоару али и на степеништу у зградама, чекајући празну собу.

Никад се не зна где има слободног места јер мигранти непрестано долазе, али и врло брзо настављају пут ка мађарској граници. Собе које изнајмљују служе им само да преспавају и прикупе снагу за све оно што их чека на путовању ка северу и западу Европе.

Газде хостела брзо су се прилагодиле новонасталој ситуацији, преноћиште нуде за шест евра, а оне мало боље собе коштају и до 14 евра.

У хостелу у Улици адмирала Гепрата све су собе попуњене, каже власница и додаје да већ по томе како потенцијални гост реагује на цену може да се наслути одакле је.

„ Чини ми се да Сиријцима није скупо док је Авганистанцима сваки динар као кућа. Долазе породице са децом, али и млади људи у групама. Међу гостима је било и професора, уметника и доктора. Остају дан, два, највише три. Одморе се и иду даље” каже она.

Њен је утисак да мигранти у Београду истински одахну, јер овде коначно добијају уточиште. Речи хвале за нас имају нарочито они који су доживели муке са полицијом у Македонији и Бугарској.

Документ који мигранти добијају од наше полиције када изразе азилну намеру, дозвољавају им да легално буду у Србији 72 часа и за то време морају да покрену поступак за добијање азила. Баш толико, односно три дана, и хостели најдуже могу да их угосте.

„Често смо у непријатној ситуацији јер морамо да их замолимо да напусте собе. Уколико их полиција пронађе код нас и ми можемо да имамо проблеме”, објашњава наша саговорница.

Из хостела излази група од четворо-петоро миграната. Дошли су из Ирака, прича један од њих на течном енглеском, а коначна дестинација им је Немачка.

Мигранти у Савамали (Фото Р. Крстинић)

– Имамо одређену уштеђевину па можемо да изнајмимо собу да се одморимо, јер путујемо недељама. Сви су љубазни према нама, а у хостелу се труде да нас угосте – прича овај Ирачанин.

Тик до овог, у истој згради али на другом спрату,  налази се други угоститељски објекат. И у њему гужва, а места нема довољно за све. У четворокреветној соби, сазнајемо, спава породица из Сирије, а и у све остале собе заузели су мигранти исцрпљени од вишемесечног пута. Овај хостел недавно је отворен, а запослени су готово све прилагодили актуелним гостима. Обавештења су превели на арапски језик а у заједничкој кухињи свакодневно кувају црни чај и припремају посебна јела.

И у Карађорђевој улици, надомак Аутобуске и Железничке станице слична слика: на зградама обавештења на српском и арапском куда мигранти треба да се упуте уколико желе привремено уточиште. И пекари и власници радњи угледали су се на власнике хостела па су свој мени превели на арапски. Муштерија има пуно, кажу, јер и мигранти се разликују: они који путују без пара место за одмор проналазе у парку, на трави и клупама и користе монтажне тоалете, док воду пију са постављених цистерни. Несрећни људи који у џепу имају и одређену количину евра плаћају преноћиште у хостелима а хране се у пекарама.

Али нису у свим хостелима ради да на преноћиште приме избеглице, па чак ни на два–три дана. У то смо се уверили „иза самог ћошка”. Радница угоститељског објекта на почетку Сарајевске улице каже да они искључиво примају туристе. Избеглицама објашњавају да су “пуни” и да место потраже у суседним преноћиштима.

„Желимо да радимо по пропису, а често се дешава да мигранти немају документе, па ни азилну потврду. У таквим ситуацијама не смемо да им пружимо преноћиште” објашњава радница.

Само у центру Београда, у Карађорђевој, Сарајевској и улици Гаврила Принципа има на десетине хостела. Сви капацитети су попуњени, тврде запослени, а цену диктира квалитет услуге. Има „умивених” са новим намештајем и једнокреветним собама са ЛЦД-има али и оних који су настали спајањем два стана у некој старој згради у Савамали. У тим собама у креветима на спрат спава десетак људи.

Инспекције надзиру

У Београду услугу смештаја пружа сто хостела, податак је интерне евиденције Сектора туристичке инспекције.

Надлежне инспекције у којима је учествовала и туристичка недавно су спровеле контролу објеката у којима се смештају азиланти.

„Утврђено је да се евиденција гостију не води дневно и ажурно и да се гости не уписују у књигу гостију”, кажу из туристичке инспекције и додају да контролама није утврђено да се гостима у хостелу наплаћује више од прописаних цена.

„Они који раде као регистровани објекти били су, наравно, у почетку опрезни, јер нису желели да прекрше закон и да имају проблема због илегалних гостију и тражили су информације о од нас. У сваком случају, не треба да примају људе који илегално бораве у Србији” наводе у туристичкој инспекцији.