Migrante u hostel zovu i na arapskom

Jezičke barijere već su pale na „prvoj liniji dodira”, između izbeglica sa Bliskog istoka i Beograđana, u ulicama koje okružuju parkove u Savamali. Mnogi vlasnici hostela, obaveštenje da za nekoliko evra pružaju usluge prenoćišta istakli su na – arapskom.

Ispred uskih ulaza zgrada koji vode do recepcija – gužva. Ljudi sa rančevima i torbama, ali i neki praznih ruku, žene sa bebama u naručju i stari, stoje ili sede na trotoaru ali i na stepeništu u zgradama, čekajući praznu sobu.

Nikad se ne zna gde ima slobodnog mesta jer migranti neprestano dolaze, ali i vrlo brzo nastavljaju put ka mađarskoj granici. Sobe koje iznajmljuju služe im samo da prespavaju i prikupe snagu za sve ono što ih čeka na putovanju ka severu i zapadu Evrope.

Gazde hostela brzo su se prilagodile novonastaloj situaciji, prenoćište nude za šest evra, a one malo bolje sobe koštaju i do 14 evra.

U hostelu u Ulici admirala Geprata sve su sobe popunjene, kaže vlasnica i dodaje da već po tome kako potencijalni gost reaguje na cenu može da se nasluti odakle je.

„ Čini mi se da Sirijcima nije skupo dok je Avganistancima svaki dinar kao kuća. Dolaze porodice sa decom, ali i mladi ljudi u grupama. Među gostima je bilo i profesora, umetnika i doktora. Ostaju dan, dva, najviše tri. Odmore se i idu dalje” kaže ona.

Njen je utisak da migranti u Beogradu istinski odahnu, jer ovde konačno dobijaju utočište. Reči hvale za nas imaju naročito oni koji su doživeli muke sa policijom u Makedoniji i Bugarskoj.

Dokument koji migranti dobijaju od naše policije kada izraze azilnu nameru, dozvoljavaju im da legalno budu u Srbiji 72 časa i za to vreme moraju da pokrenu postupak za dobijanje azila. Baš toliko, odnosno tri dana, i hosteli najduže mogu da ih ugoste.

„Često smo u neprijatnoj situaciji jer moramo da ih zamolimo da napuste sobe. Ukoliko ih policija pronađe kod nas i mi možemo da imamo probleme”, objašnjava naša sagovornica.

Iz hostela izlazi grupa od četvoro-petoro migranata. Došli su iz Iraka, priča jedan od njih na tečnom engleskom, a konačna destinacija im je Nemačka.

Migranti u Savamali (Foto R. Krstinić)

– Imamo određenu ušteđevinu pa možemo da iznajmimo sobu da se odmorimo, jer putujemo nedeljama. Svi su ljubazni prema nama, a u hostelu se trude da nas ugoste – priča ovaj Iračanin.

Tik do ovog, u istoj zgradi ali na drugom spratu,  nalazi se drugi ugostiteljski objekat. I u njemu gužva, a mesta nema dovoljno za sve. U četvorokrevetnoj sobi, saznajemo, spava porodica iz Sirije, a i u sve ostale sobe zauzeli su migranti iscrpljeni od višemesečnog puta. Ovaj hostel nedavno je otvoren, a zaposleni su gotovo sve prilagodili aktuelnim gostima. Obaveštenja su preveli na arapski jezik a u zajedničkoj kuhinji svakodnevno kuvaju crni čaj i pripremaju posebna jela.

I u Karađorđevoj ulici, nadomak Autobuske i Železničke stanice slična slika: na zgradama obaveštenja na srpskom i arapskom kuda migranti treba da se upute ukoliko žele privremeno utočište. I pekari i vlasnici radnji ugledali su se na vlasnike hostela pa su svoj meni preveli na arapski. Mušterija ima puno, kažu, jer i migranti se razlikuju: oni koji putuju bez para mesto za odmor pronalaze u parku, na travi i klupama i koriste montažne toalete, dok vodu piju sa postavljenih cisterni. Nesrećni ljudi koji u džepu imaju i određenu količinu evra plaćaju prenoćište u hostelima a hrane se u pekarama.

Ali nisu u svim hostelima radi da na prenoćište prime izbeglice, pa čak ni na dva–tri dana. U to smo se uverili „iza samog ćoška”. Radnica ugostiteljskog objekta na početku Sarajevske ulice kaže da oni isključivo primaju turiste. Izbeglicama objašnjavaju da su “puni” i da mesto potraže u susednim prenoćištima.

„Želimo da radimo po propisu, a često se dešava da migranti nemaju dokumente, pa ni azilnu potvrdu. U takvim situacijama ne smemo da im pružimo prenoćište” objašnjava radnica.

Samo u centru Beograda, u Karađorđevoj, Sarajevskoj i ulici Gavrila Principa ima na desetine hostela. Svi kapaciteti su popunjeni, tvrde zaposleni, a cenu diktira kvalitet usluge. Ima „umivenih” sa novim nameštajem i jednokrevetnim sobama sa LCD-ima ali i onih koji su nastali spajanjem dva stana u nekoj staroj zgradi u Savamali. U tim sobama u krevetima na sprat spava desetak ljudi.

Inspekcije nadziru

U Beogradu uslugu smeštaja pruža sto hostela, podatak je interne evidencije Sektora turističke inspekcije.

Nadležne inspekcije u kojima je učestvovala i turistička nedavno su sprovele kontrolu objekata u kojima se smeštaju azilanti.

„Utvrđeno je da se evidencija gostiju ne vodi dnevno i ažurno i da se gosti ne upisuju u knjigu gostiju”, kažu iz turističke inspekcije i dodaju da kontrolama nije utvrđeno da se gostima u hostelu naplaćuje više od propisanih cena.

„Oni koji rade kao registrovani objekti bili su, naravno, u početku oprezni, jer nisu želeli da prekrše zakon i da imaju problema zbog ilegalnih gostiju i tražili su informacije o od nas. U svakom slučaju, ne treba da primaju ljude koji ilegalno borave u Srbiji” navode u turističkoj inspekciji.