Родитељи против нацрта закона о несталим бебама

 Дуго очекивани нацрт закона о несталим бебама, недавно објављен на сајту Министарства правде, изазвао је праву буру негодовања родитеља који верују да су њихова деца нестала из породилишта у последњим деценијама прошлог, али и у првим годинама овог века. Они сматрају да су преварени јер ни после две године од одлуке Европског суда у Стразбуру Србија није испунила захтеве овог суда: да установи механизме који би омогућили свим родитељима у сличним ситуацијама да добију одговарајуће одговоре и накнаду.

– Није испуњено ни оно што смо договарали на састанцима са министрима правде и здравља, а овим предлогом уместо закона родитељима се нуди парнични поступак, где судија сам одлучује у сваком случају да ли ће и колику накнаду неком одредити. Приликом разговора са надлежнима речено нам је да ће се користити наш модел закона али то није учињено – објашњава за „Политику” Горан Филиповић, из Београдске групе родитеља несталих беба.

Родитељи су тражили да се сваки случај нестале бебе испита понаособ и да не постоји временско ограничење, међутим у нацрту предложеног закона пише да се њиме обухватају дешавања од 1. јануара 1970. године, што је неуставно, сматра наш саговорник.

– Две године држава касни са испуњењем захтева Стразбура и ми овакав нацрт закона не прихватамо. Захтевали смо, што нам је касније и обећано, да све поступке прати посебна комисија коју би чинили независни чланови удружења родитеља и један члан Народне скупштине. Она је требало да буде контролни механизам, али од тога сада нема ништа.

Они који сумњају да су им бебе нестале у породилиштима револтирани су и тиме што нацрт закона предвиђа да сами прибављају документацију, а то је у већини случајева немогуће – каже Филиповић.

Подсећамо, у септембру 2013. године Европски суд за људска права у Стразбуру утврдио је да је Зорици Јовановић, чија је беба нестала 1983. у породилишту у Ћуприји, оштећено право на породични живот и да је држава у обавези да у року од годину дана одговори мајци шта се десило са њеним дететом и покрене механизам за расветљавање судбине још сто беба, чији су се родитељи обратили међународном суду. Држава, међутим, то још није учинила.

Родитељи који верују да њихове бебе нису умрле у породилишту, већ да су отете, више од деценије покушавају на разне начине да открију истину.

– Када смо за скупштински анкетни одбор 2005. радили анализу било је 3.500 предмета у вези са несталим бебама, али овај број варира јер су у међувремену неки родитељи одустали. Ми смо захтевали и полицијску истрагу за сваки случај понаособ, али овим нацртом закона ни то се не испуњава – истиче Филиповић.

Међутим, у Министарству правде за „Политику” кажу да је нацртом закона предвиђено формирање специјализоване јединице у оквиру полиције која ће обављати истражне радње у поступку на основу захтева суда.

„Циљ овог закона чији је нацрт предложила Радна група министарстава здравља, правде и унутрашњих послова, јесте утврђивање истине о положају деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима, али и извршавање обавезе Србије из пресуде Европског суда за људска права”, наводе у Министарству правде.

Надлежни кажу да су представници радне групе имали састанак и са представницима суда у Стразбуру који су „изразили одобравање са предложеним решењем да се поступак спроведе пред судом у одговарајућем ванпарничном поступку.

„Нацрт закона објављен је на веб-страници Министарства правде, а јавна расправа ће трајати 45 дана. Подсећамо да је ово јединствена ситуација у целом свету и да је Радна група, узимајући у обзир правни оквир, уставне одредбе, као и застарелост кривичног гоњења, израдила такав концепт закона који ће родитељима највише могуће изаћи у сусрет. Током расправе, која ће трајати до 15. септембра стручна јавност има могућност да предлозима, коментарима, као и сугестијама, допринесе усвајању најбољих законских решења. Поред представника три министарства, Радна група била је састављена и од представника Републичког јавног тужилаштва, Врховног касационог суда, Државног правобранилаштва, као и од представника група родитеља деце за коју постоји сумња да су нестала у породилиштима у Републици Србији”, наводе у Министарству правде.

И док надлежни чекају завршетак јавне расправе, родитељи који верују да су им деца отета најављују да овај закон неће прихватити и да ће наставити да се боре за утврђивање истине о бебама.

Дејана Ивановић

-----------------------------------------

Министарство здравља помаже око документације

„Министарство здравља је предузело све да надлежним органима буду доступне архиве и сва документација у вези са случајевима несталих беба из наших здравствених установа и даље ће бити на располагању за све што је потребно да се ови случајеви расветле”, напомињу за „Политику” у Министарству здравља.

Надлежни у овом министарству наводе да су уведене мере и процедуре које ће и данас али и у будућности свести на минимум могућност да дође до оваквих случајева.

„Користе се такозвани дупли протоколи, који обезбеђују већу и квалитетнију контролу свих дешавања у породилиштима, а у плану је и имплементација два пилот пројекта у два београдска породилишта у којима ће бити испробане нове сигурносне методе”, наглашавају у Министарству здравља.

-----------------------------------------

Највиша накнада – 10.000 евра

Према предложеном нацрту закона суд одређује правичну накнаду по слободној оцени, ценећи све околности случаја, а та накнада не може бити већа од 10.000 евра. Новац се исплаћује у динарској противвредности и то из републичког буџета.