У Бушовом „Тексасу” све функционише

Кањижа – Да ли грађани Кањиже деле мишљење председника општине Михаља Бимба да су мигранти који масовно стижу до ове најсеверније тачке Србије, „странци који не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе”?

Посетили смо овај војвођански градић са десетак хиљада становника да бисмо се уверили да ли су мигранти, који су последњих месец и више дана боравили у главном парку, до те мере пореметили миран и безбедан живот људи да први човек општине рачуна да ће стати уз њега када их позове да изразе незадовољство и да „у своје руке узму решавање ситуације“ - шта год му то значило.

– Никакве проблеме са мигрантима ми немамо. Све је у реду – каже Иштван Буш док на роштиљу окреће пљескавице. Његов ресторан „Тексас” добио је дозволу да испред Вашаришта, где су од пре десетак дана измештени мигранти у предграђе Кањиже, постави штанд. Посао је пренео тамо где је потражња. – Радо овде купују, плаћају и све функционише.

Буш сваког дана има потенцијалних више стотина купаца. Тренутно испод шатора које је дао Комесаријат за избегле особе и мигранте има око 700 људи, махом Сиријаца. Већина су млади људи, а у односу на ранији период, сада су махом са њима и жене и деца. Овде имају основне хигијенске услове, туш и тоалет кабине, место да их лекар прегледа у случају неодложне медицинске помоћи, вај-фај.

Представник Комесаријата Роберт Лесмајстер овде је стигао на испомоћ из Бање Ковиљаче, управо као и Кемал ел Шари, преводилац.

„Ово би могли да назовемо привременом, хуманитарном станицом где мигранти застану и предахну, уз обезбеђене основне хигијенске услове, чиме штитимо од заразе и грађане Србије али и њих саме. То не ремети функционисање домаћег становништва, али ни у кампу нема проблема између миграната”, каже Лесмајстер за „Политику”.

У кампу је тренутно око 700 људи, киша која је претходне ноћи пљуштала очигледно је многе задржала под заштитом шатора. Ови мигранти наравно нису они који су спавали под отвореним небом у парку у центру Кањиже. Та ситуација није одговарала ни њима, па жена која није хтела да нам се представи у јавном објекту у првом комшилуку градског парка, објашњава да их је неколико пута затекла и у свом дворишту. „Нисам се уплашила, и нисам им ни замерила јер знам да је међу локалним становништвом, или мештанима из суседних села било оних који су их ноћу пљачкали. Били су уплашени и тражили су место где ће безбедно да преноће. Чула сам да су преспавали и у дворишту Српске православне цркве”, објашњава саговорница. У цркви нам је само кратко речено да они нису имали никаквих проблема са мигрантима.

(Фото А. Исаков)

Кристина Молнар ради у продавници у центру града и каже да никада ниједан проблем није имала са мигрантима: „Нама нису сметали. Нису ни долазили у нашу радњу, а ни ја као Кањижанка са њима нисам имала никакав проблем.”

У суседном кафићу „Ла бела Венеција” мигранти су стални и најбројнији гости. Власник кафића тренутно није у објекту, али његове сараднице наводе да никада нису имале проблема са овом групом гостију. У једној од суседних продавница купци се упозоравају да не примају евре, само динаре, а постоји и натпис на арапском. Довољан доказ да су Сиријци и овде сталне муштерије. У бакалници поред тврде да док они „држе” око усмерено ка мигрантима, углавном их поткрада домаће становништво. Зоран Берић објашњава да је испред његове продавнице „продефиловало” на хиљаде миграната, улазили су у тоалет продавнице у задњем дворишту, али с њима није имао проблема, нити су му било шта из продавнице неовлашћено узели.

Становници Кањиже једнодушни су у оцени да са мигрантима није било несугласица, али нико под именом и презименом није желео да осуди изјаву председника општине Михаља Бимба. Спорадично се може чути и да није свакоме пријало што је у свом обраћању истакао пре свега судбину Мађара, као и да је његова оцена о недостатку опште интелигенције и културе, неумерена.

– Пред новинарима и у јавности нико се не жали, али зато мени телефон непрестано звони јер сам 40 година био теренски ветеринар, па мој број сви знају. И у недељу ујутру сам од осам до 15 часова само слушао притужбе суграђана – каже Бимбо за „Политику”.

Свестан је да је последњих дана подигао негативну тензију својим изјавама, и да је изазвао море осуда, али показује и интернет писма која му шаљу грађани Србије и дају подршку.

– Када сам положио заклетву као председник општине, обавезао сам се да ћу бранити интерес грађана Кањиже. У ситуацији кад имате више од хиљаду миграната у центру града, и људи који свакодневно зову јер су им зграде, куће и дворишта претворени у јавне тоалете, родитеље који кажу да 1. септембра неће пустити децу у школу, било је јасно да се мора нешто предузети – каже Бимбо.

Председник општине не жели да говори о томе да ли је формулација коју је користио била непримерена, али наводи да је као громобран примио све критике због иступа, иако није изнео само свој став, већ читаве локалне самоуправе. – На то сам мислио када сам позвао грађане да се одазову ако их замолимо да изразе своје незадовољство, да дођу и стану уз нас – објашњава Бимбо.

-----------------------------------------------------------------

Нови долазе, стари не одлазе

Роберт Лацко, председник Скупштине општине који је задужен за координацију ситуације са мигрантима, каже да их забрињава што се повећава број придошлих на Вашариште, а не примећује се да одлазе.

– Они који су отишли ка граници, вратили су се јер кажу да је мађарска погранична полиција појачала контроле. Ситуација постаје све тежа, са кишом су се јавили и проблеми са дренажом терена. Наши рачуни око миграната су нарасли на око седам милиона динара, а јутрос смо из републичког буџета добили 1,26 милиона динара. Покрајина је такође обећавала помоћ, а добили смо само два контингента воде за пиће, хране и санитарне потрепштине – каже Лацко.

----------------------------------------------------------------

Бимбо: Ја сам 50 одсто Кањижанин

Михаљ Бимбо (Фото А. Исаков)

Ма, какав сам ја то азилант био! Моја мама је Кањижанка, са њом сам дошао у посету августа 1956. године код деде Кањижанина и баке која је рођена у Новом Кнежевцу. Дакле, ја сам 50 одсто Кањижанин. Када је избила револуција у Мађарској, ми смо остали овде – каже Михаљ Бимбо, на оцену да се од њега као бившег мигранта који је добио азил у Србији очекивао већи степен разумевања за садашњу ситуацију са мигрантима.