„Амазон” оптужен за окрутност према радницима

У компанији „Амазон” у току је експеримент до које границе може да притисне раднике да би остварио своје све веће амбиције, објавио је „Њујорк тајмс”. У опширном чланку објављеном за викенд, угледни лист је оцрнио америчког џина интернета, приказујући атмосферу на радном месту која личи на популарни филмски серијал „Игре глади”.

Запослени се охрабрују да у сваком тренутку пријаве колеге који забушавају, очекује се да усред ноћи одговоре на имејл и да се држе нереално високих стандарда. Руководиоци се с друге стране тим стандардима поносе и кажу да другачије не може ако су циљеви зацртани високо.

Новинари листа су разговарали са више од 100 садашњих и бивших запослених који су посведочили да им се сваки тренутак приватног и пословног живота прати и вреднује. Савремена опрема прати свакога колико је кутија запаковао на сат. Један од бивших радника „Амазона” рекао је да је скоро сваког колегу затекао како плаче за радним столом.

За разлику од „Гугла” и „Фејсбука”, који мотивишу запослене теретаном, добром храном или новчаним додатком за принову, „Амазон” се и не претвара да му је на првом месту да угоди радницима. Напротив, морају да буду штедљиви, често сами плаћају телефонски рачун и путне трошкове, а нема ни бесплатне ужине. Сматра се да им је довољна награда то што, ако буду напредовали, могу да очекују пакете акција чија се вредност удесетостручила од 2008. године.

Компанија је наводно окрутна и према људима са озбиљним здравственим проблемима. Жена с канцером дојке послата је на додатну обуку како би поправила учинак, а друга на службени пут дан после побачаја. Трећа, са обољењем штитасте жлезде, такође је лоше оцењена по повратку с боловања и речено јој је да је „Амазон” продуктивнији без ње.

Одраније је познато да и најмање плаћени радници морају да потпишу уговор да 18 месеци неће радити код конкуренције, чак и ако у „Амазону” добију отказ.

У тексту пише да је тим за медије одбио захтеве за интервју са извршним директором Џефом Безосом и највишим руководиоцима. Безос, који је и основао компанију 1994, огласио се прекјуче, рекавши да опис из „Њујорк тајмса” не одговара „Амазону” који он познаје. Запосленима је поручио у интерном имејлу да прочитају „веома дугачак” чланак и позвао их да, ако знају за поменуте случајеве, одмах обавесте одељење за људске ресурсе.

„Чврсто верујем да би свако ко ради у компанији каква је описана био луд да ту остане. Ја знам да бих напустио такву компанију”, одговорио је Безос, чије се богатство процењује на око 50 милијарди долара.

Неки од интервјуисаних менаџера су подржали принципе чији је циљ боље пословање.

„Када пуцате високо, природа посла је велики изазов. Код неких људи то не пролази”, рекла је Сузан Харкер, шефица људских ресурса.

У живој полемици коју је текст изазвао на интернету и други су стали у

одбрану куће у којој раде, описујући чланак као ужасно новинарство.

Занимљиво је и становиште оних радника који су признали да је тешко радити за „Амазон”, али да је успех у послу за ту фирму као нека врста дроге која пружа осећај самопоштовања.

-----------------------------------------

Од књижаре до филмске продукције и дронова

Богатство Џефа Безоса процењује се на око 50 милијарди долара Фото Бета

Од онлајн књижаре „Амазон” се за протеклу 21 годину развио у џина који обухвата робну кућу на интернету (највећу док је није претекао кинески „Алибаба”), производњу уређаја попут „киндла” и смартфона, продукцију емисија и филмова за емитовање преко интернета, услуге чувања података у клауду, развој дронова за брзу доставу робе и низ других делатности.

Према подацима с почетка 2015, број запослених је нарастао на више од 154.000 (само у претходној години за 36.800). У то нису урачунати радници по уговору у огромним складиштима нити десетине хиљаде сезонаца.

Пословни простор „Амазона” у Сијетлу прошле године је више него удвостручен, на више од 850.000 квадратних метара. Сјајно пословање у другом тромесечју 2015. са профитом од 92 милиона долара повећало је вредност акција, а Безос је постао богатији за седам милијарди долара и сада се његово богатство процењује на око 50 милијарди, што значи да је 75 одсто богатији него на почетку ове године. На Форбсовој листи милијардера попео се на пето место.

По укупној вредности од 250 милијарди долара, „Амазон” је овог лета претекао дуго неприкосновени „Волмарт” (230 милијарди) и једанаеста је највреднија компанија на индексу С&П.