Ако Европа помогне, хвала. Ако не, опет хвала

Парк поред долазног перона главне београдске аутобуске станице, у коме дневно борави између 500 и 700 људи из ратом и бедом захваћених подручја Сирије, Авганистана, Еритреје и Сомалије, посетили су јуче председник Владе Србије Александар Вучић, министри Александар Вулин и Небојша Стефановић, као и градоначелник Београда Синиша Мали.

У збег од малих излетничких шатора и лежаја импровизованих на трави, под крошње на којима се суши дечја одећа, стигли су тачно у десет сати. Њихов долазак спремно су чекали само новинари. Већина избеглица у парку код Економског факултета спавала је на трави или клупама. За оне код долазног перона аутобуске станице јутро је увелико почело. Мушкарци, жене и деца пред јавном чесмом са неколико славина стрпљиво су чекали у реду – да се онај испред њих, користећи се малим огледалом, обрије, да један младић опере косу, само водом, јер шампона нема. Да прање зуба заврши жена поред које цупка нестрпљиви дечак.

Премијер је са сарадницима стигао из правца хотела „Бристол”. Око њих су се тискале бројне новинарске екипе, а све под будним оком момака „ледених лица”. С „бубицама” у уху, осматрали су на све четири стране.

Тој политичко-медијско-безбедносној свити прва су у сусрет кренула деца. Стигла су право пред српског премијера, руковала се и сликала с њим. Одговарала на његова питања о фудбалским идолима, да ли више воле Месија или Роналда. Малишани су од Вучића добили кесе из којих су вирили пешкири. Пакете са пеленама, средствима за хигијену, воћем и соковима делиле су и екипе Црвеног крста.

Онда су пришли и старији, мушкарци, жене, на кратак разговор и руковање. На премијерово питање да ли је све у реду, одговарали су потврдно.

Вучић је најавио да ће у парк код аутобуске станице стићи ћебад, веће количине воде, пелена, више покретних тоалета. Новинарима је објаснио да је, будући да иду хладни дани, у плану изградња привременог прихватног центра за ове људе. Он би требало да буде направљен у близини ауто-пута, вероватно иза хотела „Национал”. Требало би да тамо буде места за хиљаду до две хиљаде људи.

Група жена које су седеле на трави недалеко одатле није била заинтересована ни за причу ни за руковање. Када су камере и фотоапарати у кадар ухватили српске званичнике и њих, већина их је погнула главе и навукла мараме скоро до половине лица. Једна је тако заклоњена крила осмех, док је друга чвршће уза се привила дечачића. Он је држао популарну играчку „куцу свезналицу”, која прича и пева на српском језику. Нису, међутим, све жене биле тако стидљиве. Једна одважна старија госпођа, држећи за руку дечака и девојчицу, из првог реда је пратила шта се дешава, трудећи се да не изгуби корак са званичницима Владе Србије. Користећи тренутак када су они застали, свог дечачића је прогурала до остале деце коју су фоторепортери и камермани управо сликали са премијером, министрима и градоначелником.

(Фото Ж. Јовановић)

– О избеглицама из Сирије и Авганистана говори се као о великом проблему. Ми смо им пружили добродошлицу у Србији. Знамо како су се наши људи мучили пре 20 година. Поносан сам што им је Србија, на њиховом путу ка ЕУ, најбоље уточиште и најсигурније место. Државни органи поступили су организовано и добро по питању избеглица – рекао је Вучић.

Он је поновио да Србија неће да подиже зидове и поставља бодљикаве жице како би спречила мигранте да уђу у нашу државу, додајући да Европска унија није смела да жмури на такве случајеве у другим земљама.

– Ми да жмуримо нећемо, помоћи ћемо колико можемо, а да ли ће ЕУ помоћи Србији, видећемо. Ако помогну, хвала, ако не, опет хвала. Неки кажу, лако је вама, они неће да остану у Србији. Неки ће можда и остати, и они који се на то одлуче, добродошпи су, ми немамо проблем с тим – поручио је Вучић.

Он је навео и да преко македонске границе у Србију дневно уђе око 2.000 миграната, као и да дневно обрадимо и евидентирамо више миграната него цела ЕУ. На питање новинара како коментарише извештај УНХЦР-а из 2012. године да је Србија од 26 препорука у вези са избеглицама испунила само три, Вучић је рекао да је наша влада чак похваљена од УНХЦР-а и да Србија ради све што може у решавању ове кризе и збрињавању људи. Ређала су се и друга питања, о предстојећем самиту у Бечу, ММФ-у, „Телекому”, изборима… Конференција за новинаре усред избегличког парка трајала је тридесетак минута. Објективи више нису били окренути према малим излетничким шаторима, лежајевима импровизованим на трави и крошњама на којима се суши дечја одећа...

Призор је, с клупе на рубу парка, с пријатељем и две сународнице, посматрао и коментарисао Мазен Шехан из Сирије. Осим њега, нико из ове групе није био расположен за разговор. Каже, у Београд је стигао у уторак, планира да крене даље што је пре могуће. Куда – није желео да открије.

Питали смо га да ли зна ко га је управо посетио.

– Мене, мислите ко је мене посетио? – збуњено је узвратио.

– Не, него све вас овде – покушали смо да појаснимо.

– Аха… Не, не знам ко су ти људи – рече млади Сиријац.

Објаснили смо му да је људе у парку обишао премијер Србије, министри, градоначелник.

– Океј – био је једини Мазенов коментар.

-------------------------------------------------------------------------------

У Бечу очекујем дијалог, а не притиске и свађе

На самиту „Западни Балкан 6” у Бечу не очекујем било какве притиске, па ни по питању Републике Српске, већ конструктиван дијалог о сарадњи земаља у региону. Међународну сцену не видим као простор за свађе, већ са разговоре и договоре, рекао је премијер Вучић и нагласио да му је у том контексту лично веома тешко да објасни ово ћутање ЕУ, али да свеједно у Беч иде ради унапређења сарадње.

– Покушаћемо и у Бечу да са Приштином постигнемо одређене споразуме – казао је премијер поводом скупа који ће се у главном граду Аустрије одржати 27. августа.

Србија спремна да плати 80 одсто пруге Београд–Сарајево

Добро је и за Србију и за БиХ да се поново говори о прузи Београд–Сарајево, рекао је председник Владе Србије Александар Вучић и нагласио да га охрабрују изјаве члана Председништва БиХ Младена Иванића и председавајућег већа министара БиХ Дениса Звиздића.

Србија је, рекао је премијер, спремна да плати 80 одсто трошкова изградње те пруге, потпуно да финансира део те пруге у нашој земљи, али и да са 80 одсто учествује у реализацији пројекта пруге Ниш–Приштина.

За две недеље објављивање уговора о „Београду на води”

Премијер Вучић најавио је да ће уговор о пројекту „Београд на води” бити објављен у року од две недеље. На локацији где ће се градити тај пословно-стамбени комплекс прошле недеље је срушен последњи објекат, чиме су и формално испуњени услови за почетак градње. Полагање камена-темељца за прве две вишеспратнице најављено је за крај септембра.

ЕУ ће Србији упутити 3,2 милиона евра за прихват миграната

Прешево – Европска унија ће у наредних шест месеци до годину дана пружити више помоћи Србији за прихват миграната и за то ће упутити 3,2 милиона евра, рекао је јуче у Прешеву заменик шефа Делегације ЕУ у Београду Оскар Бенедикт.

„ЕУ је већ учинила први корак и издвојила 150.000 евра за набавку хране и хигијенских средстава у прихватном центру, који ће бити довољни за око 70.000 миграната који се очекују у наредна три месеца”, рекао је Бенедикт након обиласка Прихватног центра за мигранте, додајући да ће та помоћ бити пружена преко Црвеног крста.

Такође, према његовим речима, ЕУ заједно са Међународном организацијом за мигранте (ИОМ) и УНХЦР спрема и пројекат вредан осам милиона евра, који ће бити намењен Србији и Македонији у вези са мигрантима.

Он је напоменуо да проблем са мигрантима није само српски, већ да и те како погађа ЕУ и навео је да је прошлог месеца на границама ЕУ било 167.000 миграната.

„Само прошле седмице 21.000 миграната прошла је кроз Србију, што показује да се број људи који долазе из ратом захваћених подручја повећава”, рекао је Бенедикт и нагласио да је ЕУ захвална српским властима и локалним самоуправама због начина на који се опходе са мигрантима, иако је нагласио да је свестан да нико од њих не жели да остане у Србији.

Он је напоменуо да изградња великог прихватног центра у Србији и додељивање мигрантима статуса избеглица, са којим би могли лакше да се крећу у Европи, никада није било на дневном реду ЕУ. Танјуг

Избеглице су велики изазов и за Србију и за Немачку

Прешево – Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман јуче је у Прешеву обишао Прихватни центар за мигране, као и немачке полицајце који су заједно са српским колегама ангажовани у пограничној области. „Поред индивидуалних судбина тих људи, овај велики број избеглица ставља наше земље, Србију и Немачку – као земљу која се налази на њиховом путу и као земљу одредишта, пред велике изазове”, рекао је Дитман.

Он је нагласио и да је зато „битно да свако прихвати свој део одговорности и да тесно сарађујемо”, саопштила је амбасада Немачке.

„Реформа регулатива за азил у Србији, која је, такође, део процеса приближавања Европској унији, због дате ситуације постаје ургентно питање”, рекао је амбасадор.

Он је додао да је веома битна анализа потреба коју тренутно припрема Влада Србије и најавио да ће Немачка и ЕУ детаљно размотрити ту анализу, када буде предочена, наводи се у саопштењу.

У вези са тематиком азила, амбасадор је напоменуо да још увек многи људи из западног Балкана и из саме Србије, траже азил у Немачкој.

Према његовим речима, у првој половини 2015. више од 10.000 људи из Србије затражило азил у Немачкој. „Битно је да се српским држављанима не стварају лажне наде. Готово да немају изгледа да добију азил у Немачкој. Више од 99 одсто случајева се одбија и људи морају да се врате у Србију у веома кратком року”, рекао је амбасадор Дитман.  Танјуг