Ako Evropa pomogne, hvala. Ako ne, opet hvala

Park pored dolaznog perona glavne beogradske autobuske stanice, u kome dnevno boravi između 500 i 700 ljudi iz ratom i bedom zahvaćenih područja Sirije, Avganistana, Eritreje i Somalije, posetili su juče predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, ministri Aleksandar Vulin i Nebojša Stefanović, kao i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

U zbeg od malih izletničkih šatora i ležaja improvizovanih na travi, pod krošnje na kojima se suši dečja odeća, stigli su tačno u deset sati. Njihov dolazak spremno su čekali samo novinari. Većina izbeglica u parku kod Ekonomskog fakulteta spavala je na travi ili klupama. Za one kod dolaznog perona autobuske stanice jutro je uveliko počelo. Muškarci, žene i deca pred javnom česmom sa nekoliko slavina strpljivo su čekali u redu – da se onaj ispred njih, koristeći se malim ogledalom, obrije, da jedan mladić opere kosu, samo vodom, jer šampona nema. Da pranje zuba završi žena pored koje cupka nestrpljivi dečak.

Premijer je sa saradnicima stigao iz pravca hotela „Bristol”. Oko njih su se tiskale brojne novinarske ekipe, a sve pod budnim okom momaka „ledenih lica”. S „bubicama” u uhu, osmatrali su na sve četiri strane.

Toj političko-medijsko-bezbednosnoj sviti prva su u susret krenula deca. Stigla su pravo pred srpskog premijera, rukovala se i slikala s njim. Odgovarala na njegova pitanja o fudbalskim idolima, da li više vole Mesija ili Ronalda. Mališani su od Vučića dobili kese iz kojih su virili peškiri. Pakete sa pelenama, sredstvima za higijenu, voćem i sokovima delile su i ekipe Crvenog krsta.

Onda su prišli i stariji, muškarci, žene, na kratak razgovor i rukovanje. Na premijerovo pitanje da li je sve u redu, odgovarali su potvrdno.

Vučić je najavio da će u park kod autobuske stanice stići ćebad, veće količine vode, pelena, više pokretnih toaleta. Novinarima je objasnio da je, budući da idu hladni dani, u planu izgradnja privremenog prihvatnog centra za ove ljude. On bi trebalo da bude napravljen u blizini auto-puta, verovatno iza hotela „Nacional”. Trebalo bi da tamo bude mesta za hiljadu do dve hiljade ljudi.

Grupa žena koje su sedele na travi nedaleko odatle nije bila zainteresovana ni za priču ni za rukovanje. Kada su kamere i fotoaparati u kadar uhvatili srpske zvaničnike i njih, većina ih je pognula glave i navukla marame skoro do polovine lica. Jedna je tako zaklonjena krila osmeh, dok je druga čvršće uza se privila dečačića. On je držao popularnu igračku „kucu sveznalicu”, koja priča i peva na srpskom jeziku. Nisu, međutim, sve žene bile tako stidljive. Jedna odvažna starija gospođa, držeći za ruku dečaka i devojčicu, iz prvog reda je pratila šta se dešava, trudeći se da ne izgubi korak sa zvaničnicima Vlade Srbije. Koristeći trenutak kada su oni zastali, svog dečačića je progurala do ostale dece koju su fotoreporteri i kamermani upravo slikali sa premijerom, ministrima i gradonačelnikom.

(Foto Ž. Jovanović)

– O izbeglicama iz Sirije i Avganistana govori se kao o velikom problemu. Mi smo im pružili dobrodošlicu u Srbiji. Znamo kako su se naši ljudi mučili pre 20 godina. Ponosan sam što im je Srbija, na njihovom putu ka EU, najbolje utočište i najsigurnije mesto. Državni organi postupili su organizovano i dobro po pitanju izbeglica – rekao je Vučić.

On je ponovio da Srbija neće da podiže zidove i postavlja bodljikave žice kako bi sprečila migrante da uđu u našu državu, dodajući da Evropska unija nije smela da žmuri na takve slučajeve u drugim zemljama.

– Mi da žmurimo nećemo, pomoći ćemo koliko možemo, a da li će EU pomoći Srbiji, videćemo. Ako pomognu, hvala, ako ne, opet hvala. Neki kažu, lako je vama, oni neće da ostanu u Srbiji. Neki će možda i ostati, i oni koji se na to odluče, dobrodošpi su, mi nemamo problem s tim – poručio je Vučić.

On je naveo i da preko makedonske granice u Srbiju dnevno uđe oko 2.000 migranata, kao i da dnevno obradimo i evidentiramo više migranata nego cela EU. Na pitanje novinara kako komentariše izveštaj UNHCR-a iz 2012. godine da je Srbija od 26 preporuka u vezi sa izbeglicama ispunila samo tri, Vučić je rekao da je naša vlada čak pohvaljena od UNHCR-a i da Srbija radi sve što može u rešavanju ove krize i zbrinjavanju ljudi. Ređala su se i druga pitanja, o predstojećem samitu u Beču, MMF-u, „Telekomu”, izborima… Konferencija za novinare usred izbegličkog parka trajala je tridesetak minuta. Objektivi više nisu bili okrenuti prema malim izletničkim šatorima, ležajevima improvizovanim na travi i krošnjama na kojima se suši dečja odeća...

Prizor je, s klupe na rubu parka, s prijateljem i dve sunarodnice, posmatrao i komentarisao Mazen Šehan iz Sirije. Osim njega, niko iz ove grupe nije bio raspoložen za razgovor. Kaže, u Beograd je stigao u utorak, planira da krene dalje što je pre moguće. Kuda – nije želeo da otkrije.

Pitali smo ga da li zna ko ga je upravo posetio.

– Mene, mislite ko je mene posetio? – zbunjeno je uzvratio.

– Ne, nego sve vas ovde – pokušali smo da pojasnimo.

– Aha… Ne, ne znam ko su ti ljudi – reče mladi Sirijac.

Objasnili smo mu da je ljude u parku obišao premijer Srbije, ministri, gradonačelnik.

– Okej – bio je jedini Mazenov komentar.

-------------------------------------------------------------------------------

U Beču očekujem dijalog, a ne pritiske i svađe

Na samitu „Zapadni Balkan 6” u Beču ne očekujem bilo kakve pritiske, pa ni po pitanju Republike Srpske, već konstruktivan dijalog o saradnji zemalja u regionu. Međunarodnu scenu ne vidim kao prostor za svađe, već sa razgovore i dogovore, rekao je premijer Vučić i naglasio da mu je u tom kontekstu lično veoma teško da objasni ovo ćutanje EU, ali da svejedno u Beč ide radi unapređenja saradnje.

– Pokušaćemo i u Beču da sa Prištinom postignemo određene sporazume – kazao je premijer povodom skupa koji će se u glavnom gradu Austrije održati 27. avgusta.

Srbija spremna da plati 80 odsto pruge Beograd–Sarajevo

Dobro je i za Srbiju i za BiH da se ponovo govori o pruzi Beograd–Sarajevo, rekao je predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i naglasio da ga ohrabruju izjave člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića i predsedavajućeg veća ministara BiH Denisa Zvizdića.

Srbija je, rekao je premijer, spremna da plati 80 odsto troškova izgradnje te pruge, potpuno da finansira deo te pruge u našoj zemlji, ali i da sa 80 odsto učestvuje u realizaciji projekta pruge Niš–Priština.

Za dve nedelje objavljivanje ugovora o „Beogradu na vodi”

Premijer Vučić najavio je da će ugovor o projektu „Beograd na vodi” biti objavljen u roku od dve nedelje. Na lokaciji gde će se graditi taj poslovno-stambeni kompleks prošle nedelje je srušen poslednji objekat, čime su i formalno ispunjeni uslovi za početak gradnje. Polaganje kamena-temeljca za prve dve višespratnice najavljeno je za kraj septembra.

EU će Srbiji uputiti 3,2 miliona evra za prihvat migranata

Preševo – Evropska unija će u narednih šest meseci do godinu dana pružiti više pomoći Srbiji za prihvat migranata i za to će uputiti 3,2 miliona evra, rekao je juče u Preševu zamenik šefa Delegacije EU u Beogradu Oskar Benedikt.

„EU je već učinila prvi korak i izdvojila 150.000 evra za nabavku hrane i higijenskih sredstava u prihvatnom centru, koji će biti dovoljni za oko 70.000 migranata koji se očekuju u naredna tri meseca”, rekao je Benedikt nakon obilaska Prihvatnog centra za migrante, dodajući da će ta pomoć biti pružena preko Crvenog krsta.

Takođe, prema njegovim rečima, EU zajedno sa Međunarodnom organizacijom za migrante (IOM) i UNHCR sprema i projekat vredan osam miliona evra, koji će biti namenjen Srbiji i Makedoniji u vezi sa migrantima.

On je napomenuo da problem sa migrantima nije samo srpski, već da i te kako pogađa EU i naveo je da je prošlog meseca na granicama EU bilo 167.000 migranata.

„Samo prošle sedmice 21.000 migranata prošla je kroz Srbiju, što pokazuje da se broj ljudi koji dolaze iz ratom zahvaćenih područja povećava”, rekao je Benedikt i naglasio da je EU zahvalna srpskim vlastima i lokalnim samoupravama zbog načina na koji se ophode sa migrantima, iako je naglasio da je svestan da niko od njih ne želi da ostane u Srbiji.

On je napomenuo da izgradnja velikog prihvatnog centra u Srbiji i dodeljivanje migrantima statusa izbeglica, sa kojim bi mogli lakše da se kreću u Evropi, nikada nije bilo na dnevnom redu EU. Tanjug

Izbeglice su veliki izazov i za Srbiju i za Nemačku

Preševo – Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman juče je u Preševu obišao Prihvatni centar za migrane, kao i nemačke policajce koji su zajedno sa srpskim kolegama angažovani u pograničnoj oblasti. „Pored individualnih sudbina tih ljudi, ovaj veliki broj izbeglica stavlja naše zemlje, Srbiju i Nemačku – kao zemlju koja se nalazi na njihovom putu i kao zemlju odredišta, pred velike izazove”, rekao je Ditman.

On je naglasio i da je zato „bitno da svako prihvati svoj deo odgovornosti i da tesno sarađujemo”, saopštila je ambasada Nemačke.

„Reforma regulativa za azil u Srbiji, koja je, takođe, deo procesa približavanja Evropskoj uniji, zbog date situacije postaje urgentno pitanje”, rekao je ambasador.

On je dodao da je veoma bitna analiza potreba koju trenutno priprema Vlada Srbije i najavio da će Nemačka i EU detaljno razmotriti tu analizu, kada bude predočena, navodi se u saopštenju.

U vezi sa tematikom azila, ambasador je napomenuo da još uvek mnogi ljudi iz zapadnog Balkana i iz same Srbije, traže azil u Nemačkoj.

Prema njegovim rečima, u prvoj polovini 2015. više od 10.000 ljudi iz Srbije zatražilo azil u Nemačkoj. „Bitno je da se srpskim državljanima ne stvaraju lažne nade. Gotovo da nemaju izgleda da dobiju azil u Nemačkoj. Više od 99 odsto slučajeva se odbija i ljudi moraju da se vrate u Srbiju u veoma kratkom roku”, rekao je ambasador Ditman.  Tanjug