Наполеон није отрован

НУКЛЕАРНА ФИЗИКА
Наполеон Бонапарта није усмрћен арсеником 1821. у британском казамату у јужном Атлантском океану, насупрот деценијама испреданим говоркањима. Велики војсковођа умро је у 51. години од рака желуца, у којем је пронађена знатна количина смртоносног отрова, што је подгрејало претпоставке и нагађања да је тако спречен да се поново преузме власт.

Италијански научници са Универзитета Павија проучили су власи косе из различитих раздобља живота француског цара, па и из дечачких дана, сачуване у музејима Италије и Француске и открили су веома много арсеника. Длаке су ставили у нарочите чаурице и озрачили их у реактору Националног иститута за нуклеарну физику да би веродостојно утврдили износ дотичног хемијског елемента. Завирили су кроз „нуклеарно око” користећи поступак који се стручно назива неутронскожа активација, а одликују га два пеимућства: не оштећује узорак и показује тачну меру неког састојка, чак и у најмањим примесама.

Упоредивши их с налазима неколицине савременика, укључујући владаочеву супругу Жозефину, установили су знатно веће количине него што је данас дозвољено.

Закључак је једноставан: ратник који је покорио највећи део Европе није отрован, зато што су и други у то време имали у себи исто толико опасног отрова. У узорцима људи који су живели почетком 19. века измерени арсеник је, чак, стотину пута премашивао данашње просечне вредности, што се сматра веома погубним! Стручњаци за тровање сматрају да потиче из боја и лепка који су се тада свакодневно користили.

Другим речима, отрова је у повећаном износу било у околини.

Једна претпоставка упућивала је да је славни заточеник на острву Света Јелена несрећним случајем шест година удисао отровну пару коју су испуштале обојене зидне тапете, али је најновије истраживање то оповргнуло. У последњим данима Наполена Бонапарте, наиме, није забележено опипљиво повећање арсеника.

Сасвим је јасно да је намерно тровање искључено, за шта се окривљују Британци, иако га је убило вишегодишње удисање отрова.

После пропалог походу на Русију прослављени француски владар и освајач заточен је 1813. на острво Елба с којег је утекао и поново преузео трон. Пораз код Ватерлоа 1815. коначно му је запечатио судбину, а из највеће предострожности протеран је на удаљену Свету Јелену на којој је преминуо.

Занимљиво је да су истраживачи из Универзитетске болнице у Бриселу и из Института за историју медицине у Цириху пре три године, испитујући преостале панталоне, установили да је бивши француски владар нагло смршао, што је указивало да је боловао од рака. И они су прстом упрли у арсеник, али пореклом из вина, зато што је пре два века коришћен у прању бачви.

А годину раније амерички научници су навели да је узрок смрти безбојна со из винске винске киселине коју су му лекари редовно давали када је требало да повраћа или олакша црева. Поменуто лечење оборило је износе калијума у телу, а то је изазвало погубне срчане сметње праћене веома брзим откуцајима и прекидом дотока крви у мозак.