Ф’нг швеј вртови
Кинеско умеће подизања вртова и ф’нг швеј су истог порекла. У том заједничком градитељском науку ф’нг швеј мајстор је пуки занатлија док је господар врта велики уметник. У свом чувеном делу о вртном градитељству Ђи Ченг (17. век) написао је да "господар врта није ни власник, ни градитељ, већ онај који уме да ствара".
Кинески врт спада у изузетне творевине људског духа које су оставиле траг у свакој култури са којом су дошле у додир.
По кинеском узору настали су чувени јапански шима и зен вртови. Ирански суфисти су истим принципима пронашли сопствени геометријски израз чије су варијанте преношене широм Средоземља све до Шпаније. У седамнаестом и осамнаестом веку у Европи цветају нови кинески вртови. Луј XVI је подигао овакав врт за Марију Антоанету а руски цар Петар I за Катарину Велику. И чувени енглески "landscape garden" Французи су током цела два века сасвим исправно називали англо-кинеским вртом. Он је непосредни извор модерне пејзажне архитектуре.
САН У ЦРВЕНОМ ПАВИЉОНУ
Оно што овде зовемо ф’нг швеј вртом није башта која се сади и у којој је једино важно да се плаво цвеће, зелена трава и гомила сиге са скривеном пумпом за воду нађу на "правом месту" – то је фенг шуи врт. За разлику од њега, ф’нг швеј врт је потпуно нов предео који се пажљиво гради тако да људи у њему могу да живе и стварају у складу са природним стањем и током свих ствари. То је врт који живимо и који живи у нама.
Чувени роман "Сан у црвеном павиљону" (18. век) приказује живот неколико генерација једне породице унутар њиховог малог универзума названог Врт великог погледа. Ако сте довољно радознали и ако отвореног ума пажљиво читате, из овог романа можете да научите више о природи ф’нг швеја но из свих фенг шуи књига заједно. Рецимо, можете да научите како се велике мисли преко песничких слика претачу у простор у којем живите и како тај простор, заузврат, генерише нове, боље слике и боља стања у вама. Када то разумете на добром сте путу да схватите и какве везе имају срећа и вечност са вашом трапавом стварношћу. Идући даље овом стазом кроз врт на крају ћете сазнати како да упркос свим неповољним енергијама, правцима, бојама, облицима и знаковима око вас ипак заиста срећно проживите оно што вам је суђено.
То је коначни циљ племените ф’нг швеј вештине па нема никакве потребе да своју хришћанску, јеврејску, исламску или будистичку душу стављате у процеп модерног фенг шуи празноверја. Традиционални ф’нг швеј наук заступа поглед на свет у којем подједнако можете да се обраћате и сваком богу и модерној науци. То је свет отворене комуникације са свим оним што постоји и оним у шта верујемо.
ВРТНИ ПРЕДЕЛИ
Сасвим грубо речено, ф’нг швеј врт се састоји од водених површина и токова, вештачких брда и планина и малих објеката вешто распоређених између њих. Суштина врта лежи у стварању једног новог универзалног предела који није ни сасвим природан, ни потпуно вештачки. Он је израз способности ф’нг швеј мајстора да препозна процесе и стања у сваком сегменту ћи поља и да их изрази кроз низ динамичких слика у простору. Ове слике се зову ђинг. Ђинг можемо да разумемо као след вешто монтираних филмских кадрова кроз које нас воде стазе и путељци у врту.
И најмањи кинески врт садржи велики број ђингова које чине наша сећања, слике из живота или описи у књигама које памтимо. То је као када бисте покушали да у свој дом уткате сећање на пропланак на којем су ваши преци чували овце, обалу језера на којем сте безбрижно пецали и какву морску хрид из песме ваше младости. У таквом путовању кроз врт најпотпуније се огледају ф’нг швеј симболи и знакови који нас чврсто везују за универзални простор и време. Правила ф’нг швеја су само менталне вежбе које нам не дозвољавају да од ових слика направимо бесмислену папазјанију.
ПОТОЦИ И ЈЕЗЕРА
Вода је неопходан садржај сваког ф’нг швеј врта. Веровање да њена природа следи женски – јин принцип руководи нас у планирању вртних потока и језера. При том, морамо повести рачуна да је прича о слабом и негативном јину и снажном и позитивном јангу најчешће погрешно схваћена. Јин и јанг су подједнако вредни аспекти једне те исте ствари и једног те истог процеса. Сваки од њих има своје позитивне и негативне стране, те своју снагу и своје слабости. Тамо где се јанг манифестује силом јин надјачава попустљивошћу, а где јин напада јанг се повлачи. Од ф’нг швеј мајстора се очекује да све облике ове равнотеже вешто преточи у своје вртне пределе.
У ф’нг швеј схеми јин и јанг циклуса вода се појављује на северу, на луопану заузима северозападни правац док се у концептуалном и топографском плану простире негде између југоистока и југозапада. У свакој од ових представа вода игра различите улоге и све те улоге морају бити изречене у врту. Једном речју, вода мора да се стрмоглављује низ брда, кривуда између њих, нежно грли подножја, мирно тече кроз поље и дрема у језеру – јер то је природа воде. У њеном бесконачном простирању огледа се распоред различитих густина и акумулација у ћи пољу. Зато правог ф’нг швеј мајстора не брине у који ћошак да стрпа воду већ како ће пун месец да се огледа на њеној површини.
БРДА И ПЛАНИНЕ
Као што је природа водених токова одређена обликом и распоредом вртних планина тако се и природа свих узвишења очитава у траговима воде и ветра на њима. Зато је кинески врт пун чудног, избразданог и шупљикавог камења. Пажљивим и зналачким избором камених шара ф’нг швеј мајстор исписује поруке унутрашњег ћи поља. То је њихова симболичка вредност.
Функционална вредност вртних планина лежи у томе што се њима усмерава кретање кроз врт тако да се ни из једне тачке не може сагледати целина. Камене композиције вешто кадрирају пределе па се и најмањи врт посетиоцу чини бесконачним. Оне делимично заклањају ограде, премећу се преко зидова у неки нови хоризонт и премошћавају крајеве стаза и водених токова тако да им никада не видимо крај. Тако се бесконачни путеви универзума сасвим лако спакују у наш малени врт.
ОБЈЕКТИ У ВРТУ
Ф’нг швеј врт није окућница која украшава наш дом ни башта за показивање. Он је најинтимнији део, срце сваког дома и у њему се истински живи или бар често и дуго борави. Сваки од вртних објеката има посебну намену. Тако можете подићи колибу у којој спавате током летње жеге, сеницу у чијем хладу доручкујете, скривено месташце за читање књига и писање писама и још скривеније у којем волите да водите љубав. Педесетак оваквих места описано је у роману "Сан у црвеном павиљону". Све те вртне кућице су најчешће скромне дрвене грађевине чија суштина није у њима самима већ у пределу у којем су смештене. "Јер", писао је Ђи Ченг, "лако је узвисити стубове и подићи изрезбарене греде а тако тешко створити дубоки хлад пагода дрвета и, као од жада, шуму витких бамбуса."
ЦВЕЋЕ И ДРВЕЋЕ
Не постоје ф’нг швеј правила за сађење цвећа и дрвећа и није посао ф’нг швеј мајстора да прати симболе и узоре из народних веровања, било кинеских или наших. То што је неко пореклом из Врања не значи да јужни део његовог врта мора да буде засут само жутим цвећем. Биљке су део природе и за њих важе само она правила која намећу природни закони. Поштовање природе је обавеза сваког ф’нг швеј .
Зато он брине само о томе да планински предели личе на планину а барски на бару, да смена годишњих доба зађе у сваки врт и да свака травка ниче, расте и вене природно и на свом месту. Он никада неће посећи старо дрво нити ће га секирати то што увело лишће не изгледа увек лепо. Савршенство његовог врта лежи у присуству природно лепог и природно ружног, у постигнућима и грешкама и у скромној недоречености. То је лепота оних скулптура које је Микеланђело почео да клеше од малог прста леве ноге и никада није успео да их заврши јер му се камен опирао.
Ивана Прица и Владимир ЈереминовПодели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


