F’ng švej vrtovi

Kinesko umeće podizanja vrtova i f’ng švej su istog porekla. U tom zajedničkom graditeljskom nauku f’ng švej majstor je puki zanatlija dok je gospodar vrta veliki umetnik. U svom čuvenom delu o vrtnom graditeljstvu Đi Čeng (17. vek) napisao je da "gospodar vrta nije ni vlasnik, ni graditelj, već onaj koji ume da stvara".
Kineski vrt spada u izuzetne tvorevine ljudskog duha koje su ostavile trag u svakoj kulturi sa kojom su došle u dodir.

Po kineskom uzoru nastali su čuveni japanski šima i zen vrtovi. Iranski sufisti su istim principima pronašli sopstveni geometrijski izraz čije su varijante prenošene širom Sredozemlja sve do Španije. U sedamnaestom i osamnaestom veku u Evropi cvetaju novi kineski vrtovi. Luj XVI je podigao ovakav vrt za Mariju Antoanetu a ruski car Petar I za Katarinu Veliku. I čuveni engleski "landscape garden" Francuzi su tokom cela dva veka sasvim ispravno nazivali anglo-kineskim vrtom. On je neposredni izvor moderne pejzažne arhitekture.

SAN U CRVENOM PAVILjONU

Ono što ovde zovemo f’ng švej vrtom nije bašta koja se sadi i u kojoj je jedino važno da se plavo cveće, zelena trava i gomila sige sa skrivenom pumpom za vodu nađu na "pravom mestu" – to je feng šui vrt. Za razliku od njega, f’ng švej vrt je potpuno nov predeo koji se pažljivo gradi tako da ljudi u njemu mogu da žive i stvaraju u skladu sa prirodnim stanjem i tokom svih stvari. To je vrt koji živimo i koji živi u nama.

Čuveni roman "San u crvenom paviljonu" (18. vek) prikazuje život nekoliko generacija jedne porodice unutar njihovog malog univerzuma nazvanog Vrt velikog pogleda. Ako ste dovoljno radoznali i ako otvorenog uma pažljivo čitate, iz ovog romana možete da naučite više o prirodi f’ng šveja no iz svih feng šui knjiga zajedno. Recimo, možete da naučite kako se velike misli preko pesničkih slika pretaču u prostor u kojem živite i kako taj prostor, zauzvrat, generiše nove, bolje slike i bolja stanja u vama. Kada to razumete na dobrom ste putu da shvatite i kakve veze imaju sreća i večnost sa vašom trapavom stvarnošću. Idući dalje ovom stazom kroz vrt na kraju ćete saznati kako da uprkos svim nepovoljnim energijama, pravcima, bojama, oblicima i znakovima oko vas ipak zaista srećno proživite ono što vam je suđeno.

To je konačni cilj plemenite f’ng švej veštine pa nema nikakve potrebe da svoju hrišćansku, jevrejsku, islamsku ili budističku dušu stavljate u procep modernog feng šui praznoverja. Tradicionalni f’ng švej nauk zastupa pogled na svet u kojem podjednako možete da se obraćate i svakom bogu i modernoj nauci. To je svet otvorene komunikacije sa svim onim što postoji i onim u šta verujemo.

VRTNI PREDELI

Sasvim grubo rečeno, f’ng švej vrt se sastoji od vodenih površina i tokova, veštačkih brda i planina i malih objekata vešto raspoređenih između njih. Suština vrta leži u stvaranju jednog novog univerzalnog predela koji nije ni sasvim prirodan, ni potpuno veštački. On je izraz sposobnosti f’ng švej majstora da prepozna procese i stanja u svakom segmentu ći polja i da ih izrazi kroz niz dinamičkih slika u prostoru. Ove slike se zovu đing. Đing možemo da razumemo kao sled vešto montiranih filmskih kadrova kroz koje nas vode staze i puteljci u vrtu.

I najmanji kineski vrt sadrži veliki broj đingova koje čine naša sećanja, slike iz života ili opisi u knjigama koje pamtimo. To je kao kada biste pokušali da u svoj dom utkate sećanje na proplanak na kojem su vaši preci čuvali ovce, obalu jezera na kojem ste bezbrižno pecali i kakvu morsku hrid iz pesme vaše mladosti. U takvom putovanju kroz vrt najpotpunije se ogledaju f’ng švej simboli i znakovi koji nas čvrsto vezuju za univerzalni prostor i vreme. Pravila f’ng šveja su samo mentalne vežbe koje nam ne dozvoljavaju da od ovih slika napravimo besmislenu papazjaniju.

POTOCI I JEZERA

Voda je neophodan sadržaj svakog f’ng švej vrta. Verovanje da njena priroda sledi ženski – jin princip rukovodi nas u planiranju vrtnih potoka i jezera. Pri tom, moramo povesti računa da je priča o slabom i negativnom jinu i snažnom i pozitivnom jangu najčešće pogrešno shvaćena. Jin i jang su podjednako vredni aspekti jedne te iste stvari i jednog te istog procesa. Svaki od njih ima svoje pozitivne i negativne strane, te svoju snagu i svoje slabosti. Tamo gde se jang manifestuje silom jin nadjačava popustljivošću, a gde jin napada jang se povlači. Od f’ng švej majstora se očekuje da sve oblike ove ravnoteže vešto pretoči u svoje vrtne predele.

U f’ng švej shemi jin i jang ciklusa voda se pojavljuje na severu, na luopanu zauzima severozapadni pravac dok se u konceptualnom i topografskom planu prostire negde između jugoistoka i jugozapada. U svakoj od ovih predstava voda igra različite uloge i sve te uloge moraju biti izrečene u vrtu. Jednom rečju, voda mora da se strmoglavljuje niz brda, krivuda između njih, nežno grli podnožja, mirno teče kroz polje i drema u jezeru – jer to je priroda vode. U njenom beskonačnom prostiranju ogleda se raspored različitih gustina i akumulacija u ći polju. Zato pravog f’ng švej majstora ne brine u koji ćošak da strpa vodu već kako će pun mesec da se ogleda na njenoj površini.

BRDA I PLANINE

Kao što je priroda vodenih tokova određena oblikom i rasporedom vrtnih planina tako se i priroda svih uzvišenja očitava u tragovima vode i vetra na njima. Zato je kineski vrt pun čudnog, izbrazdanog i šupljikavog kamenja. Pažljivim i znalačkim izborom kamenih šara f’ng švej majstor ispisuje poruke unutrašnjeg ći polja. To je njihova simbolička vrednost.

Funkcionalna vrednost vrtnih planina leži u tome što se njima usmerava kretanje kroz vrt tako da se ni iz jedne tačke ne može sagledati celina. Kamene kompozicije vešto kadriraju predele pa se i najmanji vrt posetiocu čini beskonačnim. One delimično zaklanjaju ograde, premeću se preko zidova u neki novi horizont i premošćavaju krajeve staza i vodenih tokova tako da im nikada ne vidimo kraj. Tako se beskonačni putevi univerzuma sasvim lako spakuju u naš maleni vrt.

OBJEKTI U VRTU

F’ng švej vrt nije okućnica koja ukrašava naš dom ni bašta za pokazivanje. On je najintimniji deo, srce svakog doma i u njemu se istinski živi ili bar često i dugo boravi. Svaki od vrtnih objekata ima posebnu namenu. Tako možete podići kolibu u kojoj spavate tokom letnje žege, senicu u čijem hladu doručkujete, skriveno mestašce za čitanje knjiga i pisanje pisama i još skrivenije u kojem volite da vodite ljubav. Pedesetak ovakvih mesta opisano je u romanu "San u crvenom paviljonu". Sve te vrtne kućice su najčešće skromne drvene građevine čija suština nije u njima samima već u predelu u kojem su smeštene. "Jer", pisao je Đi Čeng, "lako je uzvisiti stubove i podići izrezbarene grede a tako teško stvoriti duboki hlad pagoda drveta i, kao od žada, šumu vitkih bambusa."

CVEĆE I DRVEĆE

Ne postoje f’ng švej pravila za sađenje cveća i drveća i nije posao f’ng švej majstora da prati simbole i uzore iz narodnih verovanja, bilo kineskih ili naših. To što je neko poreklom iz Vranja ne znači da južni deo njegovog vrta mora da bude zasut samo žutim cvećem. Biljke su deo prirode i za njih važe samo ona pravila koja nameću prirodni zakoni. Poštovanje prirode je obaveza svakog f’ng švej .

Zato on brine samo o tome da planinski predeli liče na planinu a barski na baru, da smena godišnjih doba zađe u svaki vrt i da svaka travka niče, raste i vene prirodno i na svom mestu. On nikada neće poseći staro drvo niti će ga sekirati to što uvelo lišće ne izgleda uvek lepo. Savršenstvo njegovog vrta leži u prisustvu prirodno lepog i prirodno ružnog, u postignućima i greškama i u skromnoj nedorečenosti. To je lepota onih skulptura koje je Mikelanđelo počeo da kleše od malog prsta leve noge i nikada nije uspeo da ih završi jer mu se kamen opirao.