Србија је стабилна земља, али…

Ниш – Увек се у прошлости о Србији говорило као о земљи између Истока и Запада. Зна се и због чега. Последњих месеци, међутим, много се више прича о Србији између југа и севера, понајвише јер се управо овим правцем креће река миграната и избеглица из ратом или другим сукобима захваћених држава на Блиском истоку или северу Африке. Из тог разлога безбедносни изазови, ризици и претње по Србију повећавају се из дана у дан. На те изазове држава мора да одговори и у стратешко-доктринарном, али и у нормативном и институционално-функционалном погледу, каже у разговору за „Политику” Момир Стојановић, председник Одбора за контролу служби безбедности Народне Скупштине Србије, а своје тврдње поткрепљује речима:

– Устав Републике Србије и Стратегија безбедности дефинишу заштиту националне безбедности као примарни циљ рада институција у безбедносном сектору. Као приоритетне унутрашње безбедносне ризике и изазове сматрам тензије на појединим деловима територије са аспекта сепаратизма, као што су Рашка област и југ Србије, незапосленост и социјалне тензије, корупцију, криминал, верски радикализам и изазове у процесу интеграција. Кључни спољнобезбедносни изазови и ризици су тероризам, присуство бораца који су учествовали на страним ратиштима, илегалне миграције, и даље нерешени конфликти у државама региона и политичко уплитање других земаља у дешавања у Србији. А као растуће безбедносне изазове и претње сматрам сајбер нападе и сајбер шпијунажу, енергетску безбедност земље, превенцију природних катастрофа и глобално загревање.

Како Србија може да одговори на све то?

Да би наша земља одговорила овим и оваквим изазовима и претњама треба на стратешко-доктринарном нивоу да донесе неколико веома важних докумената у овој области: стратегију борбе против тероризма, акционе планове, доктрине и дугорочне програме развоја, као и измену неких законских регулатива које опредељују рад институција у сектору безбедности земље. Што се тиче нормативног нивоа, неопходно је направити баланс између потребе за пуном безбедношћу друштва и потребе заштите људских права и грађанских слобода. Нормативна решења последњих година, чињеница је, ишла су у правцу пооштравања потребе заштите људских и грађанских права науштрб потребе за безбедношћу земље.

Да ли је то довољно или се мора нешто још конкретније предузимати?

Потребно је проширити овлашћења безбедносних органа, у смислу да им се омогући масовни приступ подацима о телекомуникационом саобраћају, о задржаним подацима, о одузимању држављанства лицима која су се придружила терористичким групама, а имају двојно држављанство наше и неке друге земље. Потребно је забранити ношење и истицање на друштвеним мрежама симбола терористичких група и организација и радикалних екстремистичких покрета и проширити појмове говора мржње као кажњивог деликта.

Колико може да буде ефикасна борба наше државе против тероризма?

Безбедносна ситуација у Србији је стабилна. Но, и поред тога неопходно је формирати јединствену базу података на националном нивоу чији би корисници били агенције, службе безбедности, полиција и правосудни органи. Неопходно је изменити и Закон о електронским комуникацијама и увести обавезу регистрације корисника СИМ картица, као и евентуално ограничити број припејд картица које једно физичко лице може да купи од једног оператера. Такође, потребно је окончати започети пројекат оснивања и успостављања државне телекомуникационе мреже, што је посебно важно у околностима најаве промене власничке структуре „Телекома Србије”. И, оно што сматрам најважнијим, у поступку најављене промене Устава Републике Србије неопходно је покретање шире јавне, стручне и академске јавности око потребе измена неких чланова Устава који уређују основна људска права и слободе. Ту пре свега мислим на члан 40, како су то већ урадиле многе развијеније земље у свету, бринући о својој националној безбедности.

Суочени смо последњих месеци с неочекивано великим бројем миграната из земаља Блиског истока и са севера Африке. Како се све то одражава на Србију и њену безбедност?

Ово је крупан проблем за многе земље, па и за нашу. Бојим се да смо сведоци велике сеобе народа и промене демографске структуре у великом броју земаља. Нажалост, страхујем да ће састанак Савета Европе најављен за октобар ове године, на којем ће се заузети јасни ставови и правци деловања када је реч о мигрантима, касно бити одржан. Такав скуп већ је морао да буде организован. Што се Србије тиче, у нашој земљи борави више од 83.000 миграната и сви су махом у транзиту, с крајњим дестинацијама у некој земљи ЕУ. Велики и посебан проблем представља непоштовање важећих закона о азилантима, по којима су они дужни да се у року од три дана јаве одговарајућим прихватним центрима. Мигранти избегавају овакву законску одредницу, а како су надлежни судови за прекршаје одустали од изрицања прекршајних новчаних казни, они су широм наше територије препуштени сами себи. То доноси потенцијалну опасност од могућих криминалних активности појединаца међу мигрантима у наредном периоду, посебно када им буде понестало новца. Због чињенице да је Мађарска на границу према Србији довела додатних 1.500 војника, реална је процена да ће правци кретања миграната ускоро бити промењени и усмерени ка Хрватској и БиХ. Мишљења сам, мада ЕУ критикује поступак Мађарске због жичане ограде, да се на ту одлуку ипак благонаклоно гледа због смањеног притиска на земље ЕУ. А то повећава потенцијалне ризике у нашој земљи. Нека сазнања указују да миграцију људи са простора Сирије, Ирака и других земаља организују лица са простора Турске, уз завидну новчану накнаду. Цене оваквих аранжмана крећу се и до 10.000 евра по особи.

Колико је Исламска држава претња за Србију?

Тренутно, по свим показатељима, ИД не представља претњу по безбедност наше земље. Али, многи, по мојој оцени неодговорни и бомбасти наслови у нашим медијима о свакодневним терористичким актима, провоцирају и призивају такву могућност. Нама тај сензационализам једноставно не треба. Данас се с великом сигурношћу говори о броју оних који су са ових и суседних простора учествовали у ратним сукобима у свету, посебно у тренутним ратовима и сукобима. Зна се да је око 350 особа са територије Косова и Метохије било на ратиштима, да је у ратним сукобима било ангажовано стотинак лица из Рашке области, да је из Босне и Херцеговине око 400 људи било или је и сада тамо где су највећа жаришта. У исто време, опасност су и вехабије, чији број ни у Србији ни у земљама у окружењу никада није утврђен.

Важите за једног од бољих познавалаца прилика у јужној српској покрајини. Каква је данас ситуација на Косову и Метохији?

Безбедносна ситуација на КиМ годинама је веома сложена. Најављено формирање суда за ратне злочине додатно усложњава ту ситуацију. Почетак рада тог суда изазива додатну узнемиреност у косовском јавном мњењу, што показују, на пример, најновије мере привремених косовских институција, којима је директору канцеларије за КиМ Марку Ђурићу забрањен улазак на територију покрајине, затим скандалозно суђење и фарса у случају Оливера Ивановића и подизање неоснованих оптужница против наших грађана и припадника војске и полиције. Треба очекивати да ће оваквих оптужница у наредном периоду бити још, с циљем да се направи баланс између потенцијалних судских процеса против челника ОВК, који су, ако је права и правде, неминовни, а све у сврху умиривања домаће јавности. Посебан проблем је застој у бриселским преговорима и одуговлачење формирања заједнице српских општина. Као реално очекујем смањење кооперативности привремених косовских институција у преговорима око стабилизације ситуације на Косову и Метохији.

И против вас је подигнута оптужница, и ви сте на потерници Интерпола.

Да, нажалост, јесам. На Косову је данас могуће платити било којег лажног сведока, који ће лажно оптужити било ког припадника војске и полиције Србије. Верујем да се оптужници против мене једнако смеју и креатори и налогодавци. Желим да верујем, мада можда и грешим, да ови други нису из Србије. Више пута сам као сведок одбране био у Хашком трибуналу, а као што се зна, као председник Анкетног одбора Народне скупштине за КиМ прошле године сам уздуж и попреко прошпартао целу територију јужне српске покрајине. И никада ме нико и нигде није зауставио, још мање оптуживао. А онда се, преко ноћи, појавила наводна оптужница. Живим годинама на познатој адреси, ни од кога се и никада не кријем, и никада нисам добио ниједан једини судски позив. Али, некоме је била потребна моја дискредитација. Морам додатно да појасним да важећи закон не предвиђа функцију начелника безбедности у корпусу у погледу планирања, организовања и командовања борбеним дејствима. Значи, о командној одговорности се не може ни размишљати, нити о њој говорити. Једино бих био крив да сам као припадник војске узео оружје у руке, убијао, малтретирао и протеривао косовске Албанце, у шта ико нормалан сигурно не може поверовати. Све то знају –и они који су писали лажну оптужницу против мене и они који су наложили да се то учини, и нека им је на част. Само су показали да им сметам, јер не умем да ћутим. Ту је, уствари, и основни одговор–нити умем да ћутим, нити ћу ћутати, нити ми било ко може забранити да увек и на сваком месту кажем само истину.

Стално говорите да државни органи Србије чине све како би безбедносна ситуација у земљи била добра. Који су највећи проблеми с којима се тренутно суочавамо?

Влада с Александром Вучићем на челу води врло конзистентну регионалну и укупну спољну политику. Процес помирења и сарадње, то мора да се схвати, нема алтернативу. Нажалост, лидери појединих земаља у региону не показују довољан степен кооперативности на том плану. Што се тиче унутрашње политике, задовољан сам реформама у друштву, мада сматрам, и то посебно истичем, да неки кадрови у моралном и стручном погледу не могу да прате премијера у реализацији зацртаних циљева. Морам да кажем да не видим ни конструктивну улогу опозиције у том погледу.

Како гледате на најаву расписивања нових парламентарних избора?

Предстоје нам брзо локални и покрајински, и то је у реду. Што се парламентарних тиче, не видим разлоге да они буду одржани. Али, свеједно, влада ће најбоље проценити да ли треба да буду организовани или не. У сваком случају, можда ће, уколико избори ипак буду заказани, доћи до неопходне и квалитетне промене, бар у саставу сарадника челних људи наше земље.