Srbija je stabilna zemlja, ali…

Niš – Uvek se u prošlosti o Srbiji govorilo kao o zemlji između Istoka i Zapada. Zna se i zbog čega. Poslednjih meseci, međutim, mnogo se više priča o Srbiji između juga i severa, ponajviše jer se upravo ovim pravcem kreće reka migranata i izbeglica iz ratom ili drugim sukobima zahvaćenih država na Bliskom istoku ili severu Afrike. Iz tog razloga bezbednosni izazovi, rizici i pretnje po Srbiju povećavaju se iz dana u dan. Na te izazove država mora da odgovori i u strateško-doktrinarnom, ali i u normativnom i institucionalno-funkcionalnom pogledu, kaže u razgovoru za „Politiku” Momir Stojanović, predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Narodne Skupštine Srbije, a svoje tvrdnje potkrepljuje rečima:

– Ustav Republike Srbije i Strategija bezbednosti definišu zaštitu nacionalne bezbednosti kao primarni cilj rada institucija u bezbednosnom sektoru. Kao prioritetne unutrašnje bezbednosne rizike i izazove smatram tenzije na pojedinim delovima teritorije sa aspekta separatizma, kao što su Raška oblast i jug Srbije, nezaposlenost i socijalne tenzije, korupciju, kriminal, verski radikalizam i izazove u procesu integracija. Ključni spoljnobezbednosni izazovi i rizici su terorizam, prisustvo boraca koji su učestvovali na stranim ratištima, ilegalne migracije, i dalje nerešeni konflikti u državama regiona i političko uplitanje drugih zemalja u dešavanja u Srbiji. A kao rastuće bezbednosne izazove i pretnje smatram sajber napade i sajber špijunažu, energetsku bezbednost zemlje, prevenciju prirodnih katastrofa i globalno zagrevanje.

Kako Srbija može da odgovori na sve to?

Da bi naša zemlja odgovorila ovim i ovakvim izazovima i pretnjama treba na strateško-doktrinarnom nivou da donese nekoliko veoma važnih dokumenata u ovoj oblasti: strategiju borbe protiv terorizma, akcione planove, doktrine i dugoročne programe razvoja, kao i izmenu nekih zakonskih regulativa koje opredeljuju rad institucija u sektoru bezbednosti zemlje. Što se tiče normativnog nivoa, neophodno je napraviti balans između potrebe za punom bezbednošću društva i potrebe zaštite ljudskih prava i građanskih sloboda. Normativna rešenja poslednjih godina, činjenica je, išla su u pravcu pooštravanja potrebe zaštite ljudskih i građanskih prava nauštrb potrebe za bezbednošću zemlje.

Da li je to dovoljno ili se mora nešto još konkretnije preduzimati?

Potrebno je proširiti ovlašćenja bezbednosnih organa, u smislu da im se omogući masovni pristup podacima o telekomunikacionom saobraćaju, o zadržanim podacima, o oduzimanju državljanstva licima koja su se pridružila terorističkim grupama, a imaju dvojno državljanstvo naše i neke druge zemlje. Potrebno je zabraniti nošenje i isticanje na društvenim mrežama simbola terorističkih grupa i organizacija i radikalnih ekstremističkih pokreta i proširiti pojmove govora mržnje kao kažnjivog delikta.

Koliko može da bude efikasna borba naše države protiv terorizma?

Bezbednosna situacija u Srbiji je stabilna. No, i pored toga neophodno je formirati jedinstvenu bazu podataka na nacionalnom nivou čiji bi korisnici bili agencije, službe bezbednosti, policija i pravosudni organi. Neophodno je izmeniti i Zakon o elektronskim komunikacijama i uvesti obavezu registracije korisnika SIM kartica, kao i eventualno ograničiti broj pripejd kartica koje jedno fizičko lice može da kupi od jednog operatera. Takođe, potrebno je okončati započeti projekat osnivanja i uspostavljanja državne telekomunikacione mreže, što je posebno važno u okolnostima najave promene vlasničke strukture „Telekoma Srbije”. I, ono što smatram najvažnijim, u postupku najavljene promene Ustava Republike Srbije neophodno je pokretanje šire javne, stručne i akademske javnosti oko potrebe izmena nekih članova Ustava koji uređuju osnovna ljudska prava i slobode. Tu pre svega mislim na član 40, kako su to već uradile mnoge razvijenije zemlje u svetu, brinući o svojoj nacionalnoj bezbednosti.

Suočeni smo poslednjih meseci s neočekivano velikim brojem migranata iz zemalja Bliskog istoka i sa severa Afrike. Kako se sve to odražava na Srbiju i njenu bezbednost?

Ovo je krupan problem za mnoge zemlje, pa i za našu. Bojim se da smo svedoci velike seobe naroda i promene demografske strukture u velikom broju zemalja. Nažalost, strahujem da će sastanak Saveta Evrope najavljen za oktobar ove godine, na kojem će se zauzeti jasni stavovi i pravci delovanja kada je reč o migrantima, kasno biti održan. Takav skup već je morao da bude organizovan. Što se Srbije tiče, u našoj zemlji boravi više od 83.000 migranata i svi su mahom u tranzitu, s krajnjim destinacijama u nekoj zemlji EU. Veliki i poseban problem predstavlja nepoštovanje važećih zakona o azilantima, po kojima su oni dužni da se u roku od tri dana jave odgovarajućim prihvatnim centrima. Migranti izbegavaju ovakvu zakonsku odrednicu, a kako su nadležni sudovi za prekršaje odustali od izricanja prekršajnih novčanih kazni, oni su širom naše teritorije prepušteni sami sebi. To donosi potencijalnu opasnost od mogućih kriminalnih aktivnosti pojedinaca među migrantima u narednom periodu, posebno kada im bude ponestalo novca. Zbog činjenice da je Mađarska na granicu prema Srbiji dovela dodatnih 1.500 vojnika, realna je procena da će pravci kretanja migranata uskoro biti promenjeni i usmereni ka Hrvatskoj i BiH. Mišljenja sam, mada EU kritikuje postupak Mađarske zbog žičane ograde, da se na tu odluku ipak blagonaklono gleda zbog smanjenog pritiska na zemlje EU. A to povećava potencijalne rizike u našoj zemlji. Neka saznanja ukazuju da migraciju ljudi sa prostora Sirije, Iraka i drugih zemalja organizuju lica sa prostora Turske, uz zavidnu novčanu naknadu. Cene ovakvih aranžmana kreću se i do 10.000 evra po osobi.

Koliko je Islamska država pretnja za Srbiju?

Trenutno, po svim pokazateljima, ID ne predstavlja pretnju po bezbednost naše zemlje. Ali, mnogi, po mojoj oceni neodgovorni i bombasti naslovi u našim medijima o svakodnevnim terorističkim aktima, provociraju i prizivaju takvu mogućnost. Nama taj senzacionalizam jednostavno ne treba. Danas se s velikom sigurnošću govori o broju onih koji su sa ovih i susednih prostora učestvovali u ratnim sukobima u svetu, posebno u trenutnim ratovima i sukobima. Zna se da je oko 350 osoba sa teritorije Kosova i Metohije bilo na ratištima, da je u ratnim sukobima bilo angažovano stotinak lica iz Raške oblasti, da je iz Bosne i Hercegovine oko 400 ljudi bilo ili je i sada tamo gde su najveća žarišta. U isto vreme, opasnost su i vehabije, čiji broj ni u Srbiji ni u zemljama u okruženju nikada nije utvrđen.

Važite za jednog od boljih poznavalaca prilika u južnoj srpskoj pokrajini. Kakva je danas situacija na Kosovu i Metohiji?

Bezbednosna situacija na KiM godinama je veoma složena. Najavljeno formiranje suda za ratne zločine dodatno usložnjava tu situaciju. Početak rada tog suda izaziva dodatnu uznemirenost u kosovskom javnom mnjenju, što pokazuju, na primer, najnovije mere privremenih kosovskih institucija, kojima je direktoru kancelarije za KiM Marku Đuriću zabranjen ulazak na teritoriju pokrajine, zatim skandalozno suđenje i farsa u slučaju Olivera Ivanovića i podizanje neosnovanih optužnica protiv naših građana i pripadnika vojske i policije. Treba očekivati da će ovakvih optužnica u narednom periodu biti još, s ciljem da se napravi balans između potencijalnih sudskih procesa protiv čelnika OVK, koji su, ako je prava i pravde, neminovni, a sve u svrhu umirivanja domaće javnosti. Poseban problem je zastoj u briselskim pregovorima i odugovlačenje formiranja zajednice srpskih opština. Kao realno očekujem smanjenje kooperativnosti privremenih kosovskih institucija u pregovorima oko stabilizacije situacije na Kosovu i Metohiji.

I protiv vas je podignuta optužnica, i vi ste na poternici Interpola.

Da, nažalost, jesam. Na Kosovu je danas moguće platiti bilo kojeg lažnog svedoka, koji će lažno optužiti bilo kog pripadnika vojske i policije Srbije. Verujem da se optužnici protiv mene jednako smeju i kreatori i nalogodavci. Želim da verujem, mada možda i grešim, da ovi drugi nisu iz Srbije. Više puta sam kao svedok odbrane bio u Haškom tribunalu, a kao što se zna, kao predsednik Anketnog odbora Narodne skupštine za KiM prošle godine sam uzduž i popreko prošpartao celu teritoriju južne srpske pokrajine. I nikada me niko i nigde nije zaustavio, još manje optuživao. A onda se, preko noći, pojavila navodna optužnica. Živim godinama na poznatoj adresi, ni od koga se i nikada ne krijem, i nikada nisam dobio nijedan jedini sudski poziv. Ali, nekome je bila potrebna moja diskreditacija. Moram dodatno da pojasnim da važeći zakon ne predviđa funkciju načelnika bezbednosti u korpusu u pogledu planiranja, organizovanja i komandovanja borbenim dejstvima. Znači, o komandnoj odgovornosti se ne može ni razmišljati, niti o njoj govoriti. Jedino bih bio kriv da sam kao pripadnik vojske uzeo oružje u ruke, ubijao, maltretirao i proterivao kosovske Albance, u šta iko normalan sigurno ne može poverovati. Sve to znaju –i oni koji su pisali lažnu optužnicu protiv mene i oni koji su naložili da se to učini, i neka im je na čast. Samo su pokazali da im smetam, jer ne umem da ćutim. Tu je, ustvari, i osnovni odgovor–niti umem da ćutim, niti ću ćutati, niti mi bilo ko može zabraniti da uvek i na svakom mestu kažem samo istinu.

Stalno govorite da državni organi Srbije čine sve kako bi bezbednosna situacija u zemlji bila dobra. Koji su najveći problemi s kojima se trenutno suočavamo?

Vlada s Aleksandrom Vučićem na čelu vodi vrlo konzistentnu regionalnu i ukupnu spoljnu politiku. Proces pomirenja i saradnje, to mora da se shvati, nema alternativu. Nažalost, lideri pojedinih zemalja u regionu ne pokazuju dovoljan stepen kooperativnosti na tom planu. Što se tiče unutrašnje politike, zadovoljan sam reformama u društvu, mada smatram, i to posebno ističem, da neki kadrovi u moralnom i stručnom pogledu ne mogu da prate premijera u realizaciji zacrtanih ciljeva. Moram da kažem da ne vidim ni konstruktivnu ulogu opozicije u tom pogledu.

Kako gledate na najavu raspisivanja novih parlamentarnih izbora?

Predstoje nam brzo lokalni i pokrajinski, i to je u redu. Što se parlamentarnih tiče, ne vidim razloge da oni budu održani. Ali, svejedno, vlada će najbolje proceniti da li treba da budu organizovani ili ne. U svakom slučaju, možda će, ukoliko izbori ipak budu zakazani, doći do neophodne i kvalitetne promene, bar u sastavu saradnika čelnih ljudi naše zemlje.