Што приличи Јупитеру не приличи волу

Као римски бог из латинске сентенце, Хилари Клинтон се понаша онако како је другима најстроже забрањено. Да је неки нижи службеник урадио исто што и она – однео из Стејт департмента или неке друге установе поверљиву дипломатску преписку, укључујући државне тајне – досад би већ био осуђен за шпијунажу и у јавности облаћен као издајица. Сећате се Челси Менинг, зар не? За разлику од некадашње војне аналитичарке која је осуђена због дотурања дипломатских и војних депеша „Викиликсу”, Клинтонова даље гради каријеру у трци за председника. Не само да никада није признала да је погрешила што је као државна секретарка користила лични налог и приватни сервер, већ се подсмева новинарима који је пропитују о угрожавању националне безбедности будући да је ФБИ међу њеним мејловима пронашао државне тајне. Исту неспособност емпатије и извињења показује и њен ривал из друге политичке династије Џеб Буш. У тренутку када хиљаде ирачких избеглица у чамцима стиже на грчку обалу, моћни брат Џорџа Буша цинично изјављује да је рат у Ираку био „прилично добар посао”.

НИКОМЕ СЕ ЈА НЕ ПРАВДАМ: У уторак, истог дана када је Менингова осуђена на пооштрене услове затвора због држања недозвољених предмета – пасте за зубе којој је истекао рок трајања и примерка „Венити фера”, извештачи су питали Клинтонову да ли је очистила приватни сервер пре него што га је предала властима. „Мислите неком крпом?”, узвратила је. Она „не зна” како се чисти сервер, као што није знала да није у реду да сама одлучи која ће писма вратити држави, а која ће прогласити приватном преписком. „Нико ме о томе не пита изузев вас”, додала је. Њена склоност ка тајном вођењу државних послова потврђена је и јасна, али није јасно како једна влада тако ревносна у погледу прогона узбуњивача као што је Обамина, не показује никакву жељу да истражи зашто је бивша секретарка две године скривала преписку и да ли је тиме угрозила националну безбедност. У каквој је то само супротности са понашањем владе према Едварду Сноудену који је и без суђења проглашен за издајника и шпијуна. Не само да је Обамина влада прогонила више узбуњивача него све претходне заједно, већ се окомила и на медије па је новинар „Њујорк тајмса” Џејмс Рајзен годинама повлачен по судовима и примораван да открије извор док Џулијан Асанж не сме да провири из еквадорске амбасаде у Лондону.

НИКАД ИЗВИНИ: Због исте самоуверености која долази са презименом Буш или Клинтон, Џеб Буш не да није хтео да се јасно огради од рата свог брата, већ је пре неколико дана изјавио да је свргавање Садама Хусеина био „прилично добар посао”. Шта ли би рекло 200.000 погинулих ирачких цивила и неколико хиљада настрадалих америчких војника? Да ли се слажу порески обвезници САД који су на авантуре у Ираку и Авганистану потрошили два билиона долара, а трошиће још и више, можда чак шест билиона, јер треба да враћају зајмове за финансирање ратова и плаћају лечење и доживотне бенефиције ветерана. Са Бушом се, ипак, слажу индустрија наоружања и приватне војске, из чијих редова овом републиканцу стижу предизборне донације. Од 11. септембра до данас, деонице великих произвођача оружја скочиле су за 67 одсто. Приватне компаније попут „Блеквотера” зарадиле су у Ираку између шест и десет милијарди долара.

БЛАТО И ОКОВИ: Казне су само за плебс, за Менингову и  Сноудена, као што су извињења само за људе попут Џеремија Корбина који нису толико моћни да никада никоме не морају да се ни због чега извињавају. Он је у петак саопштио да ће се, у случају да следећег месеца дође на чело британских лабуриста, званично извинити у име странке због учешћа Лондона у инвазији на Ирак. Сматра да Лабуристичка странка мора да затражи опроштај од Британаца и Ирачана јер је под вођством Тонија Блера прве преварила да Садам има оружје за масовно уништење, док је другима нанела бол и патњу. Обећао је да лабуристи под његовом управом неће олако слати британске трупе у стране војне интервенције нити да ће због таквих ратова кршити међународне законе и правила УН.

Тако нешто никада није прешло преко Блерових усана. И данас тврди да је то била сјајна идеја, као да га Исламска држава (ИД) и распад Ирака ни најмање не демантују. Јавност је тако дуго желела да неки политичар изговори ствари које естаблишмент избегава или глорификује, као што је сада Корбин казао да не зна шта је више сврха НАТО-а, да Запад не треба да заоштрава односе са Русијом и да су злочини ИД „брутални и ужасни као што је ужасно оно што је војска САД урадила у Фалуџи и на другим местима”. Јупитери с обе стране Атлантика могу и даље да се спрдају са својим злочинима, док ће остали плаћати своје „грешке”. Менингова робија казну од 35 година, а Корбин је, баш пред страначке изборе, етикетиран као „користан Путинов идиот”.